Kako, u stvari, izgledaju obrasci kretanja u periodu razvoja deteta od šestog do devetog meseca?

U položaju na leđima, dete hvata svoja stopala i stavlja ih u usta. Uživa da skida svoje čarapice. Postepeno nauči da se okreće sa leđa na stomak i obrnuto. Voli da provodi vreme na stomaku, oslanjajući se na ispružene ruke i otvorene šačice. Neka deca će uspeti da samostalno sednu i propuze do devetog meseca. Polako upoznaju prostor u kome borave. Sve to im omogućava početak saznanja svesti o sebi i sopstvenom postojanju.

Savet: omogućiti detetu ravnu površinu na kojoj će moći da uvežbava obrasce kretanja.

Prostorna percepcija

Kada savlada obrasce kretanja na ravnoj podlozi, dete počinje da stiče znanje o prostoru i svojoj udaljenosti od predmeta u okolini. Ali, nije dovoljno samo videti predmete da bi se procenila razdaljina, mozak mora da je «oseti» kroz senzaciju pokreta tela.

Okretanjem, bauljanjem, puzanjem... dete upoznaje i fizičke osobine prostora, što mu omogućava da razume ono što vidi. Kada nauči da dobro procenjuje distance, počinje da stiče i saznanje o veličini stvari.

Savet: Zbog toga je veoma važno da se detetu omogući sloboda kretanja. Boravak u ograničenom prostoru (ležaljka, ogradica, dubak) onemogućava pravilnu integraciju svih senzornih iskustava, koja su neophodna za dalji psihomotorni razvoj.

Koordinacija oko-ruka i fina aktivnost prstiju

Ako detetu ponudite igračku, ono će vrlo precizno da krene rukom prema njoj i da je uhvati. Sposobno je da igračku prebacuje iz ruke u ruku, da ispituje njene osobine. Za razvoj fine koordinacije, veoma je važno čulo vida. Uz čulo dodira, kao i informacije iz zglobova, tetiva i mišića, ono obezbeđuje osnovne informacije o pokretu.

Mališan će igračku najpre da hvata celom šakom, a potom će polako da razvija hvatanje sa tri prsta. Sitnije predmete će počinjati da uzima palcem i kažiprstom, koje postavlja kao «makazice». Može da hvata kanap i da povlači igračku ka sebi. Polako izdvaja kažiprst za pokazivanje i gura ga u otvore.

Savet: omogućite detetu da ispituje oblike i «kvalitet» predmeta. Deca se obično raduju kada im ponudite predmete iz okruženja (kese, kanape, plastične činijice, varjače).

Motorno planiranje

U ovom periodu, dete postaje sposobno da «planira» određene aktivnosti, kao što su: rastavljanje dva jednostavna predmeta, njihovo sastavljanje, zvonjenje zvonom...

Pokret koji dete izvodi je isplaniran u centralnom nervnom sistemu i ono ga izvodi kroz seriju obrazaca.

Sve je veće interesovanje koje pokazuje za okolinu. Dete stiče saznanja o odnosima između predmeta. Traži predmet koji je sakriven i koji je van njegovog vidokruga. Dodirujući i pomerajući predmete, uči da oni postoje i kada ih ne vidi.

Predlog za igru u ovom periodu: igračke za koje je vezan kanap (dete može da ih povlači), plastične činijice ispod kojih ćete sakriti neke predmete (kako bi ih dete pronašlo), plastične flašice sa poklopcem (u koje dete može, hvatajući sitnije predmete - da ih ubacuje u uzak otvor, a zatim da ih ponovo prosipa), knjige sa tvrdim koricama (za koje dete mora da upotrebi dva prsta za okretanje), jednostavnije kockice za sastavljanje i rastavljanje...

Razvoj govora (brbljanje)

Osmomesečno dete oponaša gestove i mimiku onoga ko mu se obraća, a u govoru već prepoznaje detalje. Prepoznaje reči koje se često koriste u komunikaciji sa njim, kao i njihovo značenje. Uspeva da ponavlja jednostavne dvosložne reči: ma-ma, da-da, ta-ta, ali to još uvek nije pravi govor.

Ovo «igranje» govornim organima šalje senzitivne impulse iz orofacijalne regije (zglobovi, mišići, koža oko usta) prema mozgu. Kako mozak prima sve više signala, tako uči i kako da izvede sve složenije zvuke.

Ako deca u ovom periodu imaju problema sa brbljanjem, postoji mogućnost da će imati i problema sa učenjem govora.

Savet: komunicirajte sa detetom. Mimikom i intonacijom izražavajte osećanja. Ponavljajte ono što je dete izgovorilo, jer će mu to biti potvrda da je nešto dobro uradilo. Na taj način će učiti sve složenije i složenije obrasce.

Dr Danijela Vukićević, fizijatar