Nekada su rekviziti u parku polomljeni, oštećeni, pa dete može ozbiljno da se povredi. Poseban problem je kada su sprave postavljene na betonu ili nekoj drugoj tvrdoj podlozi.

1. Kada prvi put odete u park sa detetom od godinu ili godinu ipo dana, možda je najbolje da prvo vi sednete na ljuljašku, a da vam ono bude u krilu. Tako će naučiti da treba da se drži, a kada bude dovoljno sigurno da može samostalno da sedi, možete da ga postavite na sedište. Iako na izgled jednostavno, postavljanje deteta u "stolicu" koja se sve vreme kreće u raznim smerovima, može da bude prava avantura.

2. Kada se dobro namučite i preznojite, stanite iza deteta kako biste mogli da zaustavite ljuljašku telom ili nogama. Nemojte da je odmah jako odgurnete, jer dete može da se uplaši kada «poleti», a vi i tlo nestanete iz njegovog vidnog polja. Verovatno će hteti da siđe istog trenutka, što će biti još komplikovanije od postavljanja na ljuljašku - zato što visina stolice ne odgovara visini malog deteta. Budite spremni za takvu situaciju pa, shodno tome, i strpljivi. Takođe, naučite mališana da bude na bezbednoj udaljenosti od ljuljaške dok prolazi pored nje, kako ga neko ne bi slučajno udario.

3. Dete koje je tek nedavno prohodalo po ravnoj površini, sigurno će često da posrće i pada po neravnom terenu u parku. Naravno, ne treba da ga zbog toga držite u krilu - dok sedite na klupi. Jer, tu ste upravo da dete oproba i usavrši svoje motoričke sposobnosti. Najpre će da upada u pesak, zapinjaće o busene trave... Ali, ne pravite dramu pri svakom padu, a još manje zbog isprljanih ili pocepanih pantalona. Obucite detetu staru odeću, koja ga neće sputavati, u kojoj sme da sedne u pesak ili na travu. Nemojte biti sve vreme tik uz njega, jer se vaš strah prenosi na dete. Ono onda "računa" da ćete ga vi "uhvatiti", umesto da se refleksno dočeka na ruke pri padu. Ne zaboravite da dete uči od roditelja. Kada padne, prvo će pogledati u vas, a u zavisnosti od vaše reakcije - sledi plač, ili ustajanje i nastavak igre.

4. Ruke mališana treba da budu slobodne, kako bi mogao da održava ravnotežu pri kretanju po neravnom terenu. Svaka dodatna stimulacija to remeti. Nikako mu nemojte davati u ruke hranu, flašicu sa sokom, ili neku igračku dok trči. Neadekvatna obuća, naročito ako je prevelika, previše tvrdi đonovi, plitka i mekana obuća - može da bude razlog nespretnosti, pa čak i povreda zglobova (uganuća). Svakako se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom ukoliko imate "nespretno dete".

5. Razne penjalice u parku su iskušenje za decu svih uzrasta, ali i noćna mora roditelja koji ih posmatraju na njima. Popeti se visoko i posmatrati odozgo, jako je važno - kako za fizički, tako i za psihički razvoj dece. Zato im nikako ne treba braniti penjanje, već ih treba naučiti kako da se bezbedno popnu i siđu - najpre uz vašu pomoć, a onda samostalno. Svakako, prvo treba proveriti da li su sve prečke dobro učvršćene. Ukoliko imate decu do tri godine starosti, budite spremni na iznenađenje. Naime, dešava se da se dete popne do vrha, a onda pusti ruke i poleti dole, jer ne ume da se vrati na isti način kako se popelo.

6. Čim nauče da se penju, deca mogu na tobogan. Dobro je da prvo gledaju kako se druga deca spuštaju, da bi znala šta da rade kada se i sama spuste. Odnosno, da malo sačekaju, kako ne bi udarila dete ispred sebe.

7. Posmatrajući drugu decu i imitirajući ih, dete će biti u prilici da usvoji nove veštine, ali i da nauči mere opreza, čime se kod njega razvija osećaj odgovornosti. Da biste ga sačuvali od mogućih opasnosti, treba da iskoristite svaku situaciju u kojoj ćete moći da ga učite o njihovom postojanju i načinu kako da se čuva. Zbog toga je važno da postoje bezbedni parkovi - koji će, pre svega, da služe deci i zadovoljenju njihovih potreba. Inače, mlađu decu morate da nadzirete sve vreme, ali nenametljivo, a sa starijom decom se dogovorite o tome koliko daleko mogu da budu od mesta gde ih vi čekate.

Kućne igračke nisu za park

Kada krenete u park, nemojte da nosite igračke kojima se dete igra kod kuće - da ne bi sedelo na klupi i čuvalo igračke da mu ih druga deca ne uzmu. Ukoliko ima peska - ponesite koficu, lopatice i grabuljice... ukoliko je dete mlađeg uzrasta, ili neke plastične posude kojima može da zahvata i presipa pesak.

Lopta za stimulaciju motorike

Obavezno ponesite loptu, bez obzira koliko dete ima godina. Još bolje, ponesite dve lopte, da i druga deca imaju za čime da trče. Nema bolje igračke koja će stimulisati razvoj motorike na otvorenom prostoru od lopte.


Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut