Suđenje Lindzi Klensi, majci iz Masačusetsa optuženoj za ubistvo svoje troje dece, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na mentalno zdravlje žena nakon porođaja. Medicinski stručnjaci smatraju da je upravo to jedan od retkih mogućih pozitivnih ishoda ove tragedije – da se o ozbiljnim psihičkim problemima majki počne otvorenije govoriti.
Odbrana Lindzi Klensi ne osporava da je ona 2023. godine ugušila i usmrtila svoje troje dece dok je njen tadašnji suprug bio u kupovini, a potom pokušala da oduzme i sopstveni život. Međutim, njeni advokati tvrde da nije krivično odgovorna jer boluje od bipolarnog poremećaja i da je u vreme zločina patila od postporođajne psihoze, retkog i nedovoljno istraženog stanja koje može ozbiljno uticati na osećaj stvarnosti.
Postporođajna psihoza predstavlja naglu pojavu psihotičnih simptoma nakon porođaja i znatno je ozbiljnije stanje od postporođajne depresije. Procenjuje se da pogađa jednu do dve žene na svakih 1.000 porodilja. Suđenje je pokrenulo brojne rasprave o mentalnom zdravlju majki, ali i proteste podrške Lindzi Klensi, čiji učesnici traže promene u sistemu mentalne zdravstvene zaštite.
„Ove rasprave su izuzetno važne jer je samoubistvo i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti majki tokom trudnoće i nakon porođaja“, izjavio je za CBC njuz dr Nikolas Lejland, predsednik Kanadskog društva akušera i ginekologa.
On navodi da se tek približno jedna od pet pacijentkinja uopšte pita o mentalnom zdravlju tokom perinatalnog perioda. Smatra i da je potrebno učiniti više kako bi zdravstveni radnici i pacijentkinje mogli da razlikuju postporođajnu depresiju od postporođajne psihoze.
„Postporođajna psihoza nije česta, ali može biti izuzetno razorna za porodice, majke i, naravno, decu. Nažalost, ovako tragičan slučaj pomaže nam da prenesemo poruku o tome koliko su ova pitanja važna i koliko ozbiljno moramo da se njima bavimo“, rekao je Lejland.
U galeriji ispod pogledajte slike majke Lindzi Klensi koja je ubila troje dece!
Ko je Lindzi Klensi?
Lindzi Klensi (36) sudi se zbog ubistva njeno troje dece – petogodišnje Kore, trogodišnjeg Dosona i osmomesečnog Kalana. Odbrana je završila iznošenje svojih argumenata na suđenju koje je počelo 27. jula na Višem sudu okruga Plimut u američkom gradu Plimutu. Završne reči očekuju se sledeće nedelje.
Porotnici su čuli da je Klensi u podrumu porodične kuće u predgrađu Bostona, Dukzberiju, zadavila decu trakama za vežbanje, a zatim pokušala da oduzme sebi život skočivši kroz prozor na drugom spratu. Zbog pada je ostala paralizovana.
Tokom suđenja čulo se i da je Klensi nakon rođenja trećeg deteta počela da pati od halucinacija i sumanutih ideja. Na dan ubistava navodno je čula glas koji joj je govorio: „Ovo ti je poslednja prilika. Ubij decu kako bi mogla da ubiješ sebe“, prema rečima njenog advokata.
Tužilaštvo tvrdi da je Klensi kriva po tri tačke optužnice za ubistvo prvog stepena i da je isplanirala kako da udalji supruga iz kuće kako bi mogla da počini zločin. Ako bude proglašena krivom, preti joj doživotna zatvorska kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta. Ako bude proglašena nevinom zbog nepostojanja krivične odgovornosti, odnosno neuračunljivosti, biće smeštena u državnu psihijatrijsku bolnicu.
Šta je postporođajna psihoza?
Postporođajna psihoza je jedan od poremećaja mentalnog zdravlja koji mogu pogoditi žene tokom trudnoće i nakon porođaja. Postporođajna depresija i anksioznost mnogo su češće i, prema podacima kanadske statistike iz 2019. godine, pogađaju oko četvrtine žena koje su se nedavno porodile.
Nedavno istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu JAMA pokazalo je da su majke sa dijagnostikovanom perinatalnom depresijom imale tri puta veći rizik od suicidalnog ponašanja u poređenju sa majkama bez takve dijagnoze.
Postporođajna psihoza smatra se najtežim oblikom psihijatrijske bolesti povezane sa periodom nakon porođaja. Ključna razlika između nje i postporođajne depresije jeste u tome što osoba koja pati od psihoze može naglo izgubiti kontakt sa stvarnošću.
Mogu se javiti ekstremne promene raspoloženja, sumanute ideje, zbunjenost, halucinacije, uznemirujuće misli, dezorganizovano razmišljanje ili ponašanje, paranoja, manija ili depresija, ubrzane misli, nesanica, razdražljivost i uznemirenost. Primer halucinacije mogao bi biti glas koji majci naređuje da povredi sebe ili svoje dete.
„Ove pacijentkinje su veoma teško bolesne i reč je o psihijatrijskom hitnom stanju u kojem treba da budu hospitalizovane i odgovarajuće lečene pod nadzorom psihijatra“, rekao je Lejland.
Koliki je rizik od povređivanja?
Klinički pregled objavljen 2023. godine navodi da se simptomi mogu brzo razvijati i razlikovati od psihotičnih epizoda koje nisu povezane sa trudnoćom. Stanje se najčešće pojavljuje tokom prve dve nedelje nakon porođaja i može brzo napredovati, a povezano je i sa povećanim rizikom od samoubistva i samopovređivanja.
„Samoubistvo je ogroman rizik kod ovih pacijentkinja“, rekao je Lejland. Postoji i rizik od povređivanja dece. Prema istraživanju iz 2024. godine, nelečena postporođajna psihoza povezana je sa približno četvoroprocentnom stopom čedomorstva.
Stručnjaci, ipak, upozoravaju da komunikaciju o ovoj bolesti ne treba svesti isključivo na rizik od nasilja. Naglasak treba staviti na rano prepoznavanje simptoma i lečenje.
Postporođajna psihoza može da se leči, a terapija često uključuje intenzivnu primenu antipsihotika i stabilizatora raspoloženja, a ponekad i elektrokonvulzivnu terapiju.
„Ako se poruka svodi samo na rizik, brinemo da žene koje osećaju simptome neće potražiti pomoć zbog stigme i straha da će izgubiti starateljstvo nad decom“, rekla je ranije ovog meseca forenzička i reproduktivna psihijatrica Suzan Haters Fridman.
Stručnjaci ističu da rano traženje pomoći povećava šanse za dobar ishod.
Da li je Lindzi Klensi dijagnostikovana postporođajna psihoza?
Forenzički psihijatar dijagnostikovao je Klensi bipolarni poremećaj i postporođajnu psihozu nakon ubistava. Njeni advokati pokušavaju da dokažu da je od postporođajne psihoze patila i u trenutku kada je usmrtila decu.
Klensi i njen bivši suprug Patrik Klensi takođe su podneli tužbe protiv njenih zdravstvenih radnika, optužujući ih da nisu pravilno dijagnostikovali i lečili njeno stanje. Nekoliko tih lekara svedočilo je na suđenju.
Porota je čula da joj je kod različitih lekara bilo propisano čak 13 različitih psihijatrijskih lekova. Njeni advokati tvrde da je učinila sve što je mogla kako bi dobila pomoć, uključujući odlazak u hitnu pomoć, pozivanje linije za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu i dobrovoljni smeštaj u psihijatrijsku bolnicu.
„Preklinjala je za pomoć“, svedočila je ove nedelje na suđenju njena svekrva Suzan Klensi. Njeni advokati takođe tvrde da su antidepresivi koje je dobila nakon rođenja trećeg deteta pogoršali njen bipolarni poremećaj.
Ranije ove nedelje na sudu se čulo da je Klensi, bivša medicinska sestra, u danima pre ubistava na internetu pretraživala teme povezane sa depresijom, suicidalnim mislima i „simptomima postporođajne psihoze“.
Forenzički psihijatar dr Filip Reznik, stručnjak za slučajeve u kojima roditelj ubije dete, svedočio je u petak da je Klensi na dan ubistava bila „očigledno psihotična“ i da nije kontrolisala svoje postupke.
„Bilo je gotovo kao da je ona lutka, a neko drugi povlači konce“, rekao je Reznik.
Bez obzira na ishod suđenja, Lejland smatra da zdravstveni sistem mora učiniti više kako bi osobe sa postporođajnom psihozom dobile odgovarajući skrining, dijagnozu i zdravstvenu zaštitu.
„Ljudi se plaše da se jave i govore o tim stvarima jer imaju osećaj da su oni krivi, da su podbacili. Ali ako dobijete rak, to nije vaš neuspeh. To je jednostavno bolest, ozbiljna bolest. Sa mentalnim zdravljem je potpuno isto. Reč je o ozbiljnoj bolesti koja može da se leči“, zaključio je.
BONUS VIDEO:
Roditelji.hr/Yumama