BIRAM SVOJE MENTALNO ZDRAVLJE UMESTO DOJENJA BEBE: Mama potpuno iskreno o izboru koji je napravila 

Tokom stabilnog i mirnog perioda, desi se da zaboravim da živim sa bipolarnim poremećajem. Lekovi koje pijem svaki dan daju mi sve što mi je potrebno da normalno funkcionišem.

Srećom, kombinacija lekova i hormona u trudnoći ima jako lep efekat na mene, jer me to dobro stanje drži barem 28 nedelja. Uprkos tome, često mislim o sopstvenom stanju, jer me to dovodi u situaciju da napravim izbor koji bih volela da ne moram - da li ću dojiti ili ne.

Iako me situacija malo ljuti, odlučila sam da bes usmerim u pravcu pronalaženja rešenja. Moja svrha je jednostavna: treba da se dobro brinem o bebi, da je zaštitim i da je volim.

Da bih odgajala dete stabilno, kontrolisano i sa verom u samu sebe, ja te lekove moram da pijem. Nakon što sam se konsultovala sa lekarom, ali i sama izvršila istraživanje, shvatila sam da te supstance mogu dospeti do mleka. Iako to nije potpuno tačno dokazano, oni mogu dovesti do problema sa disanjem i anemije kod bebe. Ne želim da rizikujem.

Svesna sam da, ako prestanem sa terapijom, to neće biti dobro po bebu, ali ni po mene. Znam da je za moje dete najbolje da lepo živi svoj život, da o njemu brine mama koja se leči i ne brine se da li će to uticati na njega.

Ako bih prestala sa lekovima, plašim se da bi to uticalo loše. Samo ako bih manje spavala, što je sasvim razumljivo kada imaš bebu, mogla bih da dođem u loše stanje, pa da počnem da trošim novac koji nemam, pravim iracionalne odluke i jurim nemoguće ciljeve. Naročito se plašim depresije koja prati sve to, zbog nedostatka terapije. Zbog toga bih propustila najlepše momente sa svojim detetom i suprugom.

A tek te promene raspoloženja... ne želim da moj sin bude svedok tome. A najvažnije od svega - ne želim ni sekund da dovodim u pitanje da li sam sposobna da se brinem o svom detetu.

Mnogo je ljudi koji nemaju osećaja prema ženama koje ne doje svoje dete. To je prepreka koju ću morati da pređem. Znam da je odluka koju sam donela ispravna i za mene i za moje dete.

Ja sam majka koja pre bira svoje mentalno zdravlje nego da ga ignoriše.

Moja obaveza je da detetu pružim sve da bi raslo i napredovalo, i ne želim to da uprskam. Možda ću se suočiti sa osećajem krivice i osudom zbog toga što ne dojim, ali je ovo moj izbor.

Kada budem držala svoje dete na svojim grudima i kada ga budem hranila, tiho ću mu reći: "Brinem o tebi, zato što sam se brinula o sebi".