Kada dođe vreme za uvođenje nemlečne ishrana, mnogi roditelji nađu se u dilemi šta detetu treba da daju, šta ne bi smeli, a od raznih ljudi dobiće pregršt različitih saveta. Da ne biste bili zbunjeni neproverenim savetima, o ishrani deteta u prvoj godini života smo razgovarali sa magistrom nutricionizma koja je posvećena ishrani beba i dece, Anom Jelekovac Jurkin.
Najpre, pitale smo je šta je česta greška koju roditelji prave pri uvođenju čvrste hrane.
"Rekla bih da je najveća ’greška’ što većina roditelja ulazi u dohranu s jako nerealnim očekivanjima. Isto kao što ne očekujemo od bebe da odmah počne da puzi, hoda i govori, tako ne bi trebalo ni da očekujemo da će odmah da savladaju zahtevnu veštinu kao što je hranjenje. Ali, ovo nije samo greška nas roditelja, to je svakako i greška društva u kojem živimo, gde se veliki pritisak stavlja na roditelje, naročito majke, po pitanju dohrane i uvođenja čvrste hrane tako da onda zaista nije lako odupreti se tome i prihvatiti proces dohrane onakvim kakav on u suštini jeste - a to je pre svega avantura koja traje i u kojem je bebi potrebno puno primera, pokušaja i grešaka da bi savladala i naučila sve što ona uključuje".
Kada se tek uvodi čvrsta hrana, bebi se nudi u obliku kaša, a nutricionistkinju Jelekovac Jurkin smo pitali u kom uzrastu detetu treba davati komadiće hrane i da li to ima veze sa brojem zubića.
"Uvođenje komada ili tzv. finger food-a nema nikakve veze sa brojem zubića i to je zapravo jedan od najčešćih mitova vezan za ovu metodu. Ako nudimo pravilno pripremljene komade hrane, beba desnima može da usitniti i prožvaće hranu. Uvođenje čvrste hrane ne mora da počne komadima, ali komade je važno uvesti do bebinih osam, devet meseci zbog razvoja žvakanja i prihvatanja raznih tekstura hrane".
Većina majki se plaši da daje deci komadiće hrane zbog rizika od gušenja, a nutricionistkinja je objasnila šta roditelji mogu da urade povodom toga.
"Istraživanja nam pokazuju da pravilno servirani komadi hrane ne povećavaju rizik od gušenja u odnosu na kašice, ali i dalje se jako puno roditelja plaši ove metode i gušenja, upravo zbog mnoštva oprečnih i netačnih informacija na koje mogu naići kada počnu da se edukuju na ovu temu. Upravo zato je na početku dohrane izuzetno bitno potražiti informacije na proverenim mestima i naučiti razliku između gag refleksa i gušenja, naučiti kako reagovati u slučaju gušenja (ovo bi svaki roditelj trebalo da zna bez obzira hrani li bebu kašicama ili komadima) i kako mi kao roditelji možemo da osiguramo sigurno hranjenje (pre svega izborom hrane i načina serviranja, pravilnog pozicioniranja i načina hranjenja). Iz mog iskustva, nakon što se roditelj upozna s ovim informacijama, strah se značajno smanji ili potpuno nestane".
Kada je reč o uvođenju čvrste hrane, čućete razne savete o tome šta deca u prvoj godini života ne treba da jedu, a evo šta o tome kaže Jelekovac Jurkin.
"Dete u prvoj godini života ne bi trebalo da jede med, velike količine kravljeg mleka, kao ni namirnice koje mogu da budu opasne zbog npr. trovanja (npr. sirova riba) ili zbog gušenja (npr. kokice, celi orašasti plodovi ili kikiriki i sl.). Isto tako, poželjno je izbegavati visoko procesuirane namirnice (žitne pahuljice), rafinisana biljna ulja, namirnice koje su tretirane pesticidima ili koje sadrže konzervanse i aditive", poručila je nutricionistkinja Ana Jelekovac Jurkin.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: