"NE DOJIM SVOJU BEBU IZ PRINCIPA, NEĆU DA SE MUČIM SAMO DA BIH IMALA MLEKO": Ispovest mame - "za mene to nije prirodno"

Stručnjaci se slažu da je majčino mleko najbolja hrana za bebu, a majke imaju slobodu izbora da li žele da doju svoju decu ili ne. Za potal deti.mail.ru mame koje su odlučile da ne doje, već da hrane bebu adaptiranim mlekom otkrile su zašto su to uradile i da li su se pokajale zbog svoje odluke:

Nedugo pre porođaja, definitivno sam shvatila da ne želim i neću se boriti za očuvanje mleka. Dijagnoza "simfizitisa drugog stepena" podrazumevala je ne samo carski rez, već i lečenje neslaganja pubisa simfize nakon toga lekovima koji nisu kompatibilni sa dojenjem. Uoči rođenja moje ćerke, doktorka koja je uradila carski rez pokušala je da mi iscedi nešto iz grudnog koša prilikom pregleda i rekla da nije činjenica da će uopšte išta uspeti. Sve ove činjenice su mi pomogle da odlučim da ne samo da ne želim da dojim, već i neću. Drugog dana nakon rođenja deteta, uzela sam lek koji potiskuje laktaciju.

Pročitala sam dosta dostupne literature i istraživanja na ovu temu – kako naše tako i, uglavnom, strane – proučavala sam veb stranice stručnjaka za dojenje i organizacija koje se bave njenom promocijom . Htela sam da razumem: možda se odričem nečega životno važnog, bez čega ni majka ni dete ne mogu da žive. Kada sam i sama shvatila da to nije tako, psihički mi je postalo mnogo lakše. A onda sam saznala da sam i sama, ispostavilo se, skoro "veštačka", a majka me je dojila oko mesec dana, a onda me prebacila na adaptirano mleko. Uz sve ove informacije bilo mi je lakše da donesem odluku.

U svim pitanjima vezanim za trudnoću i porođaj, muž je podržavao moje odluke. I pitanje vrste hranjenja deteta nije bio izuzetak. Suprug me je podržao i rekao da ako želim da hranim, super, ako treba, angažovaćemo konsultante i kupiti potrebne uređaje, ako neću, bez pitanja. On sam nije doživljavao dojenje kao vitalnu potrebu, a, inače, ovo mu je drugo dete."

Ne prestaje da me iznenađuje da lična odluka i, zapravo, unutrašnja porodična stvar proganja mnoge ljude. Za skoro godinu i po dana samo jedan lekar, nakon pitanja o vrsti hranjenja, šta je potrebno za medicinsku kartu, nakon što je dobio odgovor, nije pitao "Zašto?" Možda u ovim pitanjima nije bilo podteksta ili izraza odnosa prema meni kao osobi, ali me je to uvek iritiralo. Desilo se da je ovaj jedini pedijatar na kraju postao naš stalni lekar.

Da li sam ikada požalila zbog svoje odluke? Ne. Ne uzimajući u obzir činjenicu da je moja ćerka bila alergična na prvu formulu, a na kraju nam je trebalo dosta vremena da pronađemo pravu. Ne uzimajući u obzir probleme sa crevima i, posebno, hronični zatvor. Jer pred našim očima su deca istih godina kao prijatelji i poznanici sa sličnim problemima sa dojenjem.

Za mene je odustajanje od dojenja bilo prirodno. Zašto žaliti za nečim što vam je prirodno?

Ne mogu a da se ne složim da je u nekim trenucima, naravno, dojenje jednostavno pogodnije. Na primer, noću. Mnogo je zgodnije dati bebi dojku pored sebe i nastaviti da spava nego da ustanete, odete u kuhinju i mešate sledeći deo formule. A nesumnjiva prednost za mene, kao organizovanu osobu, je to što je zahvaljujući adaptiranom mleku i hranjenju po rasporedu moja ćerka rano uvedena u stabilnu dnevnu rutinu, dok deca istog uzrasta i dalje žive bez toga, ili im je rutina bila teško uspostaviti ili lako razbiti."

Tatjana (36 godina)
"Čak i tokom trudnoće odlučila sam da neću dojiti. Sam proces me nije inspirisao. Pored toga, planirala sam da se vratim na posao tri meseca nakon rođenja deteta, pa sam odlučila da bi bilo bolno instalirati uređaj za dojenje, a onda ništa manje bolno i prilično brzo da ga spustim, nije imalo smisla u početku. Ova računica je bila opravdana - našu ćerku smo ostavili kod bake na jedan dan u prvom mesecu njenog života. Osim toga, pošto sam i sama hranjena adaptiranim mlekom, pošto moja majka nije imala mleko, bila sam sigurna da ga ni ja neću imati, i u početku sam bila spremna na ovakav ishod.

Nisam osećala nikakvu anksioznost zbog ovoga. Ako sam odrastala kao potpuno zdrav čovek na formuli koja je nuđena mojoj majci pre 36 godina, onda je malo verovatno da će moderne štetiti zdravlju deteta. Na sreću, moja ćerka nema alergije, pa smo čak izabrali formulu koja je bila prilično prosečna i ne mogu reći da je napravila rupu u porodičnom budžetu.

Činjenica da je mleko došlo me je zaista iznenadila. Možda će moje razmišljanje zvučati amaterski – nisam duboko proučavao ovo pitanje – ali nisam baš računala na nutritivnu vrednost svog mleka, pošto sam dugo pre trudnoće bila na dijeti i nisam mogla da jedem dva dana.

U porodilištu (nisam obavestila lekare o svojoj odluci) terali su me da dojim, uvijali su mi bradavice, bolelo me... Mogu reći da je ovo kratko iskustvo bilo neprijatno i da mi se nije dopalo. U isto vreme, pristup u porodilištu je bio nedosledan: deca su bez greške prihranjivana, moj lekar je rekao da je dohrana neophodna, inače dete neće dobiti na težini , a mi nikada nećemo biti otpušteni. A moja ćerka je od one dece koja posle flašice sa velikom neradom uzima dojku.

Nikada nisam naišla na osudu – možda zato što me iskreno ne zanimaju mišljenja stranaca. Čak i bliskim prijateljima (a kamoli članovima porodice ili lekarima) iznela sam uobičajenu legendu da sam posle carskog reza , kojim je rođena moja ćerka, dobila lekove protiv bolova koji nisu kompatibilni sa dojenjem, a posle ove pauze moja ćerka nije dojila. Nisam morala da žalim zbog odluke koju sam donela. Nisam probala da dojim, nemam sa čime da uporedim. Međutim, sadašnje stanje odgovara i meni i mom detetu od 9 meseci."

Dojenje ili adaptirana ishrana - šta vi mislite? Popunite anketu ispod!

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)