Uvođenje čvrste hrane: Jaje u ishrani beba (SAVETI I RECEPTI)

Žumance je bogat izvor esencijalnih masnih kiselina, koje su važne za rast i razvoj centralnog nervnog sistema i redukciju kardiovaskularnih bolesti. One su snažni regulatori vitalnih funkcija. Idealan odnos nezasićenih i zasićenih masti (63 odsto prema 37 odsto) sa pravom jaje svrstava u grupu najkompletnijih namirnica.

Jaja su značajan dijetni izvor gvožđa, folata i drugih vitamina B grupe, vitamina A i E, fosfora, cinka i kalcijuma, a jedan su od malobrojnih izvora vitamina D. Jaje sadrži vitamin E i sve poznate antioksidanse. Ono je izvor vitamina B12, koji osigurava pravilno sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, a takođe je neophodan za normalan rast svih ćelija. Jedini vitamin koga nema u jajetu je vitamin C.

Lecitin u žumancetu sadrži jedinjenje holin, koje ima ulogu u razvoju mozga i memorije. Važan je za zdravlje i funkcionisanje mozga, a njegov manjak u organizmu izaziva deficit folne kiseline, neophodne za rast, razvoj i reprodukciju.

Preporuka je da se jaje (žumance) uvede u ishranu odojčeta sa navršenih šest meseci, ako nema pojave alergije na jaja u porodici. Majčino mleko ne sadrži dovoljne količine gvožđa, pa uvođenje žumanceta u ishranu odojčadi tog uzrasta značajno prevenira  anemiju usled nedostatka gvožđa. Inače, žumance sadrži gvožđe u formi koja se lakše apsorbuje od gvožđa sadržanog u povrću.

Kad i koliko?

Uvođenje u bebinu ishranu počinje sa jednom kašičicom tvrdo kuvanog žumanceta dnevno - u kombinaciji sa žitaricama i povrćem, pa se količina povećava na tri do četiri kašičice nedeljno. Bebin prvi rođendan je vreme za uvođenje celog jajeta.