Time zbog čega su nam bebe slatke najpre se bavio austrijski biolog i etolog Konrad Lorenc, koji je istraživanje na ovu temu sproveo sredinom dvadesetog veka. Naime, on je za vreme Drugog svetskog rata proučavao različite ljudske rase, kada mu je palo na um da istraži šta ljudi, zapravo, smatraju neodoljivim kada opisuju druga bića. Rezultat njegovog rada bila je "kinderšema" – grupa osobina koje prepoznajemo kao slatke i simpatične.

U te karakteristike spadaju: okruglo lice, veliki obrazi, primetno veća glava, veliko i istureno čelo, krupne oči i mekane i elastične površine (poput kože).

VIŠE: Zašto se bebe smeju?

Naučnici koji su se kasnije bavili proučavanjem Lorencovog rada uporedili su "kinderšemu" s fizičkim odlikama beba, što i nije bilo naročito komplikovano, jer su rezultati pokazali da se najmlađi pripadnici ljudske vrste u potpunosti poklapaju s opisom neodoljivog.

Ipak, stručnjaci napominju da još uvek nije utvrđeno zbog čega su nam baš ove karakteristike u toj meri ljupke.

VIŠE: Bebe su toliko slatke da bismo ih pojeli!

Kako neki naučnici tvrde, bebe nam nisu simpatične jer imaju ove crte, već je sasvim suprotno: ove crte su nam drage upravo zato što ih prepoznajemo kao nešto što se tiče beba – najmlađih pripadnika naše vrste, nezaštićenih i prepuštenih nama.

Ipak, nisu nam zbog toga neodoljive samo bebe. Mladunčad i odrasle jedinke nekih životinja izazivaju razneženu i snažnu reakciju, baš kao i crtani likovi koje krase ove karakteristike – automobilčić s očima, prase s obrazima itd.

VIŠE: Zbog čega je korisno gledati fotografije mladunčadi životinja?


Upravo iz tog razloga je, smatra evolucionarni biolog Stiven Džej Gould, Miki Maus promenio izgled: oštre crte koje su ga ranije krasile sada su zaobljenije i mekše, te je on još draži svim obožavaocima crtanih fimova i stripova.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.