Tortikolis (Torticolis) ili krivi vrat je jedan od tri najčešća problema sa kojima se bebe rađaju, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala, a neretko su i udruženi. Prepoznaje se po karakterističnom položaju glave koja je nagnuta na jednu stranu, sa licem okrenutim na suprotnu.

Pri pokušaju da se glava ispravi, beba pruža otpor i vraća glavu u istu poziciju. Radi se o deformitetu mišića na jednoj strani vrata, koji zbog skraćenja dovodi do naginjanja glave na tu stranu i rotacije na suprotnu. Uvek je više izražena jedna od te dve komponente, u zavisnosti od toga koji deo mišića je više u kontrakturi (skraćenju).

Kako nastaje?

*Razlog ovoj pojavi je nepravilan položaj bebine glave u stomaku tokom poslednjih meseci trudnoće. To se dešava kada je beba krupna, zbog materice koja je čvrsta, ili kod blizanačkih trudnoća. Tada se govori o urođenom tortikolisu, koji će pedijatar u porodilštu da upiše u otpusnu listu, sa preporukom roditeljima sa se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru.

*Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do prekomernog istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo - pa je n

Važno za roditelje

Kada roditelji sami sprovode vežbe kod kuće, jako je važno da nikada ne rade dve osobe istovremeno - tako što jedna drži rame, a druga povlači glavu. Tada može da dođe do preteranog istezanja i povređivanja, ili da ne bude nikakvog efekta.

eophodno njeno izvlačenje, a vrlo često i kada se prvo rađa karlica, pa tek onda glava. U tim situacijama dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića, što za posledicu ima hematom (izliv krvi na mestu povrede). To se ne vidi odmah, već u drugoj ili trećoj nedelji života, kada roditelji mogu da uoče oteklinu na bebinom vratu. Ona može da bude kao zrno graška, ali i veličine klikera, pipa se rukom i vidi u nekim momentima - zavisno kako beba okrene glavu. Obavezno treba odmah otići kod lekara da bi se što pre započelo lečenje.

Kako se leči?

*Vežbe. Do godinu dana, tortikolis se leči konzervativno, fizikalnom terapijom - što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida, što zavisi od toga da li je deformitet urođen ili stečen (traumatski).

*Parafin. Topao parafin zagreva mišić i tako ga priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja, kada ne može da se dobije pun obim pokreta pasivnim istezanjem, odnosno ne može da se dovede glava do suprotne strane, tako da uvo dodirne rame.

*Elektroforeza kalijum-jodida. Elektroforeza kalijum-jodida je unošenje leka putem struje, koji deluje na razbijanje hematoma, a primenjuje se kod traumatskog tortikolisa.

*Pasivne vežbe. Nakon ovih procedura, obavezno idu vežbe, i to pasivne. Najpre terapeut, a onda i roditelj isteže skraćeni mišić - tako što naginje glavu na suprotnu

Kada se obraćate bebi, pričate joj, hranite je - treba da budete pravo ispred njenog lica, da bi gledala u vas i držala glavu u središnjoj liniji.


stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja: kada je beba na leđima ili na boku, što pre svega zavisi od uzrasta ili osobe koja izvodi vežbu. U prvim mesecima je jednostavnije da beba leži na leđima. Tada treba da fiksirate rame sa iste strane gde je tortikolis, dok drugom rukom povlačite glavu ka suprotnom ramenu. U početku nije moguće postići pun obim pokreta. Ali, vremenom, uporno, uz mnogo vašeg strpljenja, beba će moći uvom da dodirne rame na zdravoj strani.
Kasnije, kada počne samostalno da se okreće, da biste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to da radite u položaju na boku.

Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić. To možete da radite dok beba leži na leđima, ali i na stomaku. Jednom rukom fiksirate rame na zdravoj strani, a drugom spuštate glavu, tako da brada ide ka ramenu na strani tortikolisa. Ležeći na stomaku u korigovanom položaju, beba može i da spava, što znači da se skraćeni mišić sve vreme isteže.

*Stimulacije. Pored pasivnog istezanja, neophodno je da beba aktivno jača drugu stranu vrata, uz adekvatnu stimulaciju (igračkama, dovođenjem u određene položaje, podsticanjem na odgovarajuću aktivnost). Cilj aktivnih vežbi je jačanje mišića suprotne strane, jer su oni zbog tortikolisa istegnuti i oslabljeni. Kada se radi samo pasivno istezanje, nakon nekog vremena se postiže zadovoljavajuća korekcija, ali se «tortikolis ubrzo vraća», jer glava nije dobro učvršćena zbog slabosti mišića.

Šta je pozicioniranje glave?

Da bi korekcija bila uspešna, pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja mora da se postigne i dobra pozicija glave. Zato u ležećem položaju na leđima, dok beba spava, ali i kada je budna - u krevecu ili kolicima,  treba da postavite presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis, stavite presavijenu pelenu ili manji peškir ispod glave, tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku, peškir je ispod karlice. U položaju na stomaku, stavite dete da leži na obrazu zdrave strane.

Ako se uradi sve navedeno, da li će tortikolis biti izlečen?

To zavisi od toga koliko je mišić skraćen, kada je započeto lečenje (u prvom, drugom, trećem mesecu ili kasnije), kao i da li je lečenje sprovedeno do kraja. Beba se prati kroz sve razvojne faze, dok ne prohoda. Tek tada može da se kaže da je sve u redu i da neće biti posledica - ako glava stoji pravo u uspravnom položaju i pri hodu.

Samo nežno i laganoPri izvođenju pasivnih vežbi, pokret istezanja se izvodi lagano, dok beba ne pruža veliki otpor (u protivnom, sačekajte da se opusti). U krajnjem položaju, treba zadržati glavu nekoliko sekundi, ne predugo - da se beba ne bi unervozila, i potom vratiti glavu u središnju poziciju. Tako će skraćeni mišić moći da se postepeno isteže i imaće dovoljno vremena za opuštanje. Preporuka je da se vežba radi više puta u toku dana, sa po nekoliko ponavljanja.

Kada beba ne može da održi glavu u središnjoj liniji u uspravnom položaju, daje se Tomasov okovratnik - koji sprečava bočno naginjanje.

U najtežim slučajevima, kada fizikalna terapija ne da očekivane rezultate, ili ako iz nekog razloga sa lečenjem nije započeto a dete ima godinu dana ili više, pribegava se operaciji.

Nelečen ili neizlečen tortikolis za posledicu ima asimetriju lica (zahvaćena strana se slabije razvija, pa treba blago masirati i štipkati obraz da bi se podstakla cirkulacija), asimetriju glave - jer beba dok leži stalno drži glavu u istom položaju, što utiče na formiranje koštanih struktura lobanje, a kasnije dolazi do krivljenja kičmenog stuba na stranu (skolioza), problema sa vidom (potrebne su određene korekcije) i nepravilnog razvoja vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako znamo da je tortikolis izlečen?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu - isto na obe strane, i ako je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, smatra se da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica. Lečenje tortikolisa je proces koji zahteva ozbiljan i stručan pristup lekara i terapeuta, kao i aktivno učešće roditelja.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut