Bolovi su uglavnom posledica pripreme tela za porođaj - pod uticajem hormona relaksina koji, pre svega, razmekšava zglobove karlice kako bi beba mogla da prođe kroz karlični kanal. Nažalost, njegov efekat se oseća i na svim ostalim zglobovima, tako da se dešava da neki od njih počne da boli „iz čista mira“.

Drugi faktor koji nepovoljno utiče je povećana telesna težina koja opterećuje kukove, kolena i stopala - pri dužem stajanju i hodanju. Veličina i položaj stomaka takođe doprinose pojavi bolova, jer menjaju postojeću statiku tela i nameću nove položaje, koji nekad mogu da dovedu do bolova.

Nepravilno sedenje

Predugo, nepravilno sedenje u neudobnoj stolici (na poslu ili prevoznom sredstvu) takođe može da dovede do bolova u kičmi i kukovima. Stolica mora da ima naslon, najbolje onaj koji može da se podešava, što će biti neophodno kako stomak raste. Dugo sedenje takođe nije dobro, jer su tada jako istegnute određene grupe mišića, pa može da se dogodi da vas pri ustajanju iznenadi jak bol i nesigurnost u nogama.

Rizične grupe

Ukoliko žena ima neki od razvojnih deformiteta koštano-zglobnog sistema (kifozu, lordozu, skoliozu, ravna stopala ili

„X noge“, ili je u detinjstvu imala potpuno ili delimično iščašenje kukova), u trudnoći je pod većim rizikom od pojave bolova u jednom ili više zglobova. Ovi deformiteti za posledicu imaju nepravilno držanje - jednu grupu mišića koja je skraćena, dok je druga grupa oslabljena, pa se sa trudnoćom i promenama koje ona nosi ovo samo još više potencira.

Osobe sa skoliozom (iskrivljenom kičmom na jednu stranu), u stojećem položaju uglavnom opterećuju jednu nogu. U trudnoći je to znatno veća težina, pa neretko zbog toga ženu počinje da boli kuk, koleno ili stopalo na toj strani.

Navedeni deformiteti ne mogu da se koriguju nakon završenog rasta. Zbog toga je najbolji način da se izbegnu sve neprijatnosti u trudnoći do kojih oni dovode - dovoljno jaki mišići koji će izdržati dodatno opterećenje, korigovani položaji koje treba zauzimati pri sedenju, stajanju i hodanju, kao i zaštitni pokreti pri dodatnom opterećenju (nošenje tereta, ulazak u kadu, kola, podizanje starijeg deteta, obavljanje kućnih poslova...).

Neudobna obuća

Visoke potpetice takođe mogu da dovedu do bolova pri hodu, kao i potpuno ravna obuća, ako je do trudnoće niste nosili. Najbolje da štikle budu visoke tri, četiri centimetra, a obuća sa anatomskim ulošcima - koji će održavati fiziološki svod, kako ne bi popustio i istovremeno pravilno raspoređivati telesnu težinu.

Preporučene vežbe

Za odrasle osobe, koje imaju neki od deformiteta koštano-zglobnog sistema, najadekvatniji program vežbi je pilates ili kalinetiks. To su lagane vežbe koje se rade u sporom ritmu, sa ciljem jačanja mišića i popravljanja držanja tela. Postoje posebni programi za trudnice, tako da se sa vežbama može nastaviti i tokom graviditeta. Naravno, i ovde je presudno redovno vežbanje - što znači tri, četiri puta nedeljno, ali nikako po svaku cenu. Tokom vežbanja i po završetku ne smete da se osećate iscrpljeno.

Razgovarajte sa lekarom

Kako beba raste, istovremeno dolazi do istezanja mišića i ligamenata koji drže matericu, što je praćeno bolovima u stomaku. Ovo može da bude trenutno, ali i da traje satima i danima, da boli potmulo ili jako i oštro, nekada u miru a nekada pri ustajanju i kretanju. Ako bolovi nisu praćeni povišenom temperaturom, nesvesticom, krvarenjem ili drugim neobičnim simptomima, dovoljno je da se malo više odmarate, pa će kroz neko vreme prestati. O pojavi bolova svakako treba obavestiti lekara pri narednom pregledu - možda će vam preporučiti nošenje trudničkog pojasa.

Neodgovarajuća podloga

Spavanje na previše tvrdom dušeku (nov dušek ili njegova tvrdoća ne odgovara vašoj telesnoj težini), kao i previše mekan i neudoban krevet nekada dovode do bolova tokom noći i nakon ustajanja. Najbolji su dušeci koji imaju različite zone tvrdoće, koje obezbeđuju fiziološki položaj tela tokom spavanja.

Ozbiljniji problemi

Dva problema koja mogu da se jave tokom trudnoće, a zbog kojih morate da se obratite lekaru fizijatru koji će vas uputiti na fizikalnu terapiju, jesu sindrom karpalnog tunela i išijas.

Ako vas usred noći budi bol i utrnulost u ručnom zglobu i šaci, možda imate sindrom karpalnog tunela, do koga dolazi ponavljanjem pokreta ruke (kao što je sviranje klavira, sečenje mesa, kucanje na mašini ili korišćenje miša za računarom). Ovi pokreti dovode do oticanja tkiva karpalnog tunela u ručnom zglobu, kroz koji prolaze nervi za šaku i prste. Kako u trudnoći uopšte dolazi do oticanja tkiva... i meka tkiva u ovom tunelu oteknu i pritisnu nerve, što dovodi do bolova i trnjenja. Spavanje na rukama pogoršava stanje i treba ga izbegavati. Utrnulost može da popusti ako spustite ruku pored kreveta i snažno je protresete. Terapija lekovima u trudnoći se ne preporučuje, pa ukoliko problem ne prođe spontano, može da se primeni fizikalna terapija ili akupunktura.

Išijas se javlja zbog pritiska uvećane materice na nerv koji ide u nogu, tako da pored bola u krstima, kuku ili duž noge... može da se javi i trnjenje ili nesigurnost pri osloncu (kao da noga propada kroz podlogu). Kako je odjednom nastao, bol tako može odjednom i da prestane, ukoliko beba promeni položaj. Odmor i umereno zagrevanje (termofor) mogu da pomognu u lakšim slučajevima. Za ozbiljnija stanja svakako treba konsultovati lekara, koji će preporučiti odgovarajuće vežbe i po potrebi fizikalnu terapiju.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut