Endometrijum je tkivo unutar materice koje se odbacuje tokom menstruacije. Kod endometrioze, vrsta ćelija koje oblažu matericu, počinju da rastu van nje. Ova izraslina može posledično da prodre u blizinu organa, npr. jajnika, bešike i jajovoda, što otežava začeće. Suprotno tome, adenomioza se javlja kada tip ćelija koje oblažu matericu počnu da rastu veoma duboko unutar zida materice, što dovodi do njegovog zgušnjavanja. Važno je znati da, iako dele neke simptome, utiču na različite delove tela i često mogu zahtevati različite tretmane. Takođe je moguće imati oba odjednom.
Kako se simptomi razlikuju?
Sluznica materice počinje da raste u debljinu, kako vaš menstrualni ciklus napreduje, a zatim se gubi tokom krvarenja, što može izazvati pojavu simptoma. Oni koji pate od simptoma endometrioze imaće potencijalno iritirano i otečeno tkivo u blizini sluznice materice, što će dovesti do kombinacije sledećih simptoma:
- Bola u stomaku koji se pogoršava što je bliža menstruacija
- Bola u leđima
- Bola tokom i posle odnosa
- Bola tokom pražnjenja creva / mokrenja
- Mučnine i povraćanja
Adenomioza uzrokuje da se unutrašnjost materice zgusne i uveća, što može dovesti do:
- Kontrakcija mišića materice
- Obilnih i bolnih menstruacija
- Pritiska na bešiku i rektum
Pošto oba stanja mogu izazvati anemiju zbog obilnog menstrualnog krvarenja, nekim ženama je neophodna suplementacija gvožđa.
Koji su uzroci adenomioze?
U ovoj fazi se ne zna šta je uzrok. Međutim, neki faktori čine neke žene podložnijima.
Vaše šanse da dobijete endometriozu mogu se povećati ako:
- Imate jak tok krvarenja koji traje više od 7 dana
- Rođake u vašoj porodici su je imale
- U 30-im / 40-im godinama ste
- Menstruacija je počela pre 11. godine
Vaše šanse da dobijete adenomiozu mogu se povećati ako:
- Počela vam je menstruacija sa manje od 10 godina
- Imate kraće menstrualne cikluse (24 dana ili manje)
- Imate 40 godina ili ste stariji
Kako se dijagnostikuje?
Endometrioza i adenomioza mogu biti teške za dijagnostikovanje, zbog čega mnoge žene godinama ostaju bez lečenja. Možda imate jedno ili drugo, ili čak oboje. Simptomi se preklapaju sa drugim stanjima, uključujući probleme sa karličnim dnom, fibroidima ili cistama.
Ultrazvuk potencijalno može otkriti endometriozu, i dok se skeniranje može pokazati uspešnim, može i promaši manje delove tkiva endometrijuma. Siguran način da se isključi ili dijagnostikuje endometrioza je operacija. Ovo omogućava vašem lekaru da locira bilo kakvo tkivo endometrijuma u želucu. Ako ga uzorkuje, mali komadi se mogu poslati u laboratoriju kako bi se potvrdila ili isključila endometrioza.
Kod adenomioze, ultrazvuk ili magnetna rezonanca možda neće biti dovoljni - češće se odlučuje za histerektomiju, što će omogućiti da se vaše tkivo materice testira u laboratoriji.
Kako se leče endometrioza i adenomioza?
Osim ako vaši simptomi nisu iscrpljujući ili utiču na vaš kvalitet života, lečenje možda neće biti potrebno. Bol se može ublažiti i lekovima protiv bolova, a za neke, hormonski lekovi kao što su antibebi pililu, progestin i progesteron su efikasni. Oni manipulišu hormonskim ciklusom i mogu pomoći u usporavanju rasta tkiva endometrijuma. Međutim, važno je napomenuti da ove terapije neće dovesti do nestanka ili zaustavljanja rasta tkiva.
Teško krvarenje uzrokovano adenomiozom može se nadoknaditi spiralom, ili se neke žene mogu odlučiti za embolizaciju uteralne arterije – proceduru za blokiranje dotoka krvi u matericu. Međutim, jedini potvrđeni lek za sada je histerektomija (uklanjanje materice). Pre nego što se odlučite za ovaj put, važno je da se zapitate da li želite trudnoću.
BONUS VIDEO