Tri carska reza i tri blaga: 'Večeras, suprug me gleda i nežno pita - da li sam spremna za još jedno...'

Prva trudnoća, ja preplašena a doktor još više. Dve godine pre trudnoće - saobraćajna nesreća, moždani udar, koma... Puca mi vodenjak dva dana pre termina, taksista panično vozi i blinka da se svi sklone. Babica ispraća supruga u hladnu noć sa papirićem u ruci. Poziva posle ponoći i saznaje da je postao otac. Moj mali čovek plače, a ja mleka nemam. Bolelo je baš, tada sam rekla nikad više.

Prošlo je osam godina i opet sam trudna. Nisam više mlada i snažna, čini mi se da se manje plašim. Boli, pa šta, brzo će proći. Gradska bolnica ima tradiciju, hajde da se tamo porodim i zaobiđem Višegradsku. Kao i prvi put, dva dana ranije počinju kontrakcije na sedam minuta. Ja se junačim i ne želim da idem u bolnicu. Na suprugovo insistiranje odlazimo, a tamo nas dočekuje gužva. Ctg radi, mene boli stomak... nikog nema. Puca vodenjak i izlazi zelena voda, dozivam babicu koja me hitno odvodi u salu. Isto je mrak, isto vreme i moj drugi dečak. Obmotala mu se nekoliko puta pupčana vrpca oko vrata, ali sad ga ja držim u naručju i sve je dobro. Dok gledam u te male oči, sigurna sam da želim i treće dete.