Pratim vašu stranicu redovno i tu se edukujem po pitanju svega što se tiče odgajanja deteta - od prvih dana pa na dalje. Sve rubrike su mi zanimljive i veoma je dobro što zaista iscrpno izveštavate o svim temama, što meni, kao mami prvog deteta, zaista puno znači. Naišla sam na temu "dojenje" više puta do sada i tek sada shvatam njenu vażnost. A da me je neko to pitao pre par meseci, dok nisam postala mama, rekla bih - pa šta, ako ide ide, ako ne, tu je dohrana. Ali, kada dođe to malo biće, koje u potpunosti zavisi od vas, i te kako se trudite svim snagama da uspostavite vezu sa njim.

Dok ovo pišem, dojim svoje čedo, još malo pa šest punih meseci. Vau! Da mi je to neko rekao prvu noć posle porođaja, rekla bih da je lud.

Porodila sam se carskim rezom, i već sledeći dan je mleko krenulo da nadolazi. Sve se dešavalo jako brzo, na svaka tri sata dolazile su sestre, donosile bebu i mi smo trebale da ih dojimo. Pre svega, veliku ZAHVALNOST dugujem sestrama u novosadskom porodilištu Betanija, zaista su divne, sve do jedne, i maksimalno se trude da pomognu. Ali, nas je i previše - njih dve treba da obiđu i po 20 žena, podele bebe i svakoj izađu u susret. Svakako sam u porodilištu dobila prve upute kako da držim bebu, stavim je na dojku i slično, ali je svima bilo čudno kako nijedna prvorotka ne zna da doji, a svi uglavnom pohađamo školicu za trudnice pre porođaja. Teorija je jedno, praksa drugo. Silni plakati na kojima vidite srećnu mamu koja doji bebu... to je tako, ali posle dosta muka.

Povezane vestiVaša pričaIskustvo mame Deane: 'Ne znam šta je dojenje bez bolova, ali zbog moje Vasilije i njenog osmeha, sve bih opet ponovo'

Drugi dan po porođaju, dobila sam upalu dojke i tu je krenuo pakao. Posle dva dana i ručnog ceđenja na dva sata od strane sestara (ko je prošao zna o čemu govorim), rešila sam da odustanem. Međutim, meni je patronažna sestra bila ZLATA vredna. Bila je puna strpljenja, apsolutno me je svemu naučila i prvo što je rekla kad je došla bilo je: mleka ima, nema odustajanja.

Trajalo je dobre dve nedelje - hranjenje bebe traje baš dugo (animirala sam ga jer je mali, pa se začas uspava), zatim sledi ceđenje ručnom pumpicom, onda nešto na brzinu pojedem i već je vreme za novi obrok. I tako u krug. I onda se ceđenje polako smanjuje, pa beba više sisa, pa se radujete svakoj večeri kada sestra dođe i kaže - napredovao je 50, 80 grama. Onome ko čita delovaće smešno, a mami koja doji - SVE! I tako, mic po mic, beba sve više vuče, dojenje sve kraće traje, pa dođosmo i do ovog trenutka, kad je za pet minuta gotov.

Mislim da je zaista potrebno mnogo više edukovati žene po pitanju dojenja, ali da to rade stručne, pedijatrijske sestre koje rade u porodilištu i kojima je to zaista i posao koji rade svakog dana. To što svi govore "samo ga staviš na dojku i to krene samo", apsolutno nije tako. I, zaista vam treba stručna pomoć. I pomoć porodice i strpljivog partnera, dok ste još uvek ranjive od porođaja i pune utisaka i  dok vam svi, i muški i ženski deo familije, postavljaju isto pitanje - jel dojiš? Kao da je to nešto što se podrazumeva i što mora tako lako i prirodno da ide. A, zaista nije tako jer vam treba vremena da upoznate bebu, a i ona vas.

Povezane vestiVaša pričaMama Tamara o problemima prilikom dojenja: 'Plakale smo u tandemu moja ćerka i ja'

Zaista bih volela i uživo da prenesem svakoj ženi svoje iskustvo, jer jedino i samo tako mogu da shvate šta zaista znači dojenje. Pokazati nekom sliku položaja bebe na dojci, a vi pritom kao majka prvorotka ne znate ni da je uzmete u ruke, zaista ne pomaže. Dovoljno govori i poražavajući podatak u nedelji dojenja da u Srbiji, do bebinog šestog meseca, doji svega 17 procenata žena. Odustati je najlakše, a istrajati najteže. Ali se isplati, kada svako veče vidite svoju srećnu bebu koja se uspavala na vašim grudima jer ste vi bili uporna i istrajna mama.

Srdačan pozdrav,

Mara Horvat

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.