Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Priča koja će vas dirnuti u srce: Preživela sam četiri spontana pobačaja i dva porođaja pre nego što sam postala majka

"Svaka trudna žena, svaka beba, svaka žena na kolicima je bila moja bol. Krivila sam sebe, kakva sam ja to majka kada nisam osetila da se beba više ne pomera..." Bolno iskustvo hrabre i snažne majke koja nije odustala!

 Izvor: Foto: Shutterstock

Želim da podelim sa vama ovu priču, da ohrabrim sve devojke i žene, koje možda pokušavaju a ne mogu da postanu majke. Ne odustajte, glavu napred, jer samo jaka volja, kao što je to bilo u mom slučaju, pomoći će vam da uspete i ostvarite svoje želje.

Prva trudnoća, druga, treća...

Udala sam se u 19. godini i suprug i ja smo jedva čekali dete. Naš san se ostvario već u aprilu, četiri meseca posle venčanja, ostala sam u drugom stanju! Mojoj sreći nije bilo kraja, ali naša radost je kratko trajala. U šestoj nedelji sam imala spontani pobačaj. Plod se nije razvijao, valjda je tako Bog želeo. Tuga, velika tuga... 

Povezane vesti

Nisam želela da čekam tih famoznih šest meseci, već sam ostala trudna odmah posle dva meseca. Bila sam presrećma, ali opet veoma kratko. U 10. nedelji, srce naše bebe prestalo je da kuca. "Zašto baš meni?!", pitala sam se. "Dešava se", bilo je sve što su imali da mi kažu.

Drugi put sam čekala šest meseci. Kada sam ponovo ostala u drugom stanju, nisam se puno radovala, nisam smela. Nisam želela nikome da kažem dok ne prođu tri meseca. Nakon toga sve je bilo u redu, naša mala bebica je napredovala. U 16. nedelji pitali su me da li želim da znam kog pola je beba, ali ja sam ipak izabrala da to bude iznenađenje.

Kada sam bila u 20. nedelji trudnoće, sestra mi je kupila kolica za bebu, baš ta koja sam želela i gledala i u prethodnim trudnoćama. U 24. Nedelji otišla sam na pregled. Doktorka koja me je pregledala je prebledela i pozvala me u drugu sobu: “Idemo draga, ovde nešto ne vidim dobro”. Muž me je sav srećan pita zašto me prebacuju, a ja sam mu, onako nasmejana, ne sluteći ništa, rekla da ultrazvuk ne valja. Doktorka me je ponovo pregledala i izgovorila stašne reči: “Žao mi je, srce vaše bebe ne kuca.” A ne, ne, doktorka, vama aparat ne valja! Kako ne kuca kada sam baš juče osetila da se moja beba mrda?! Izašla sam napolje i rekla suprugu da želim da idem kod privatnog doktora jer su tu svi ludi - kako mogu da kažu da moja beba nije živa, a ja je osetila juče?! Muž, svestan situacije, me molio da idemo pravo u bolnicu, jer smo imali uput za tamo, ali ja nisam želela ni da čujem - prvo na pregled. Tamo sam dobila isti odgovor.  

Porođaj kao najgora noćna mora

Pozvala sam mamu i svi smo otišli u bolnicu. S obzirom da sam bila u poodmakloj trudnoći, morali su da izazovu porođaj. I pored toga što su mi stavili gel to veče, ujutru nisam bila otvorena ni malo. Gel nije delovao. Stavili su uveče štapiće i otvorila sam se osam prstiju, u pola sedam ujutro dali su mi i prvu bocu indukcije. Plakala sam, bolelo me, trudovi su bili sve jači i jači. Mama, tetka, muž, svi su bili sa mnom. Dopustili su mi to lekari, valjda od tolike tuge. Mama me zamolila da ne gledam ispod pokrivača, da mi ne bi ostala ružna slika, da pamtim tu bebu po ultrazvuku. 

U pola dva sve je bilo gotovo - sedam sati patnje i bola. Kažu da sva bol nestane kada majka vidi svoje dete, a šta ja da vidim? Gde da pogledam?! Pitala sam kog pola je beba. “Muško je, teško 600 grama”, čula sam odgovor. 

Povezane vesti

Kroz dva dana sam izašla iz bolnice. Svaka trudna žena, svaka beba, svaka žena na kolicima je bila moja bol. Krivila sam sebe, kakva sam ja to majka kada nisam osetila da se beba više ne pomera! Možda sam mogla da je spasem, možda sam mogla nešto, ali... Tako je bilo suđeno.

Pravi termin mog porođaja, 13. juli, bio je najgori i najteži dan u mom životu, posle svega što mi se desilo. Svi su tada bili uz mene. 

Još jedna trudnoća 

Za vreme tog nesrećnog perioda, moj brak je počeo da se raspada. Čak smo se i razišli na dva meseca, ali opet, moj muž se vratio. Došao je da me trpi ponovo, jedini on.

Opet sam ostala u drugom stanju, ali nisam bila srećna, ovaj put nisam smela. Rekli su mi da su blizanci, bila sam poseban pacijent u bolnici. Ležala sam, mirovala, išla sam kući samo vikendom i sve je bilo super do 12. nedelje. Onda se desilo isto. Opet.

Posle toliko spontanih pobačaja, pomirila sam se sa činjenicom da neću imati decu.

Povezane vesti

Naš život se svodio na to da svako ima svoj posao, da dođemo kući, prošetamo. O deci više nismo pričali. Previše je bilo bolno.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica