Apel majke čija je beba zaražena toksoplazmozom: Uradite test u trudnoći i sprečite strašne posledice!

Početkom maja 2015. godine ostala sam u drugom stanju. Na prvi pregled sam otišla kod privatnog ginekologa u Novom Sadu, jer sam želela da mi on vodi trudnoću. Nakon svih pregleda, preporučio mi je i da uradim nalaze TORCH-a, naglašavajući da je to u prvih 12 nedelja trudnoće veoma važno. Pomenuo mi je da je vađenje tih nalaza prilično skupo (11.000 dinara). Nakon što sam proverila šta je zapravo TORCH, želela sam da uradim nalaze, pa sam našla ginekologa koji mi napisao uput za Higijenski zavod u Somboru. Kada su došli rezultati, videlo se da sam ranije imala citomegalovirus i boginje. Znači sve je bilo u redu, što me je radovalo. Nisam pridavala značaj tome što toksoplazmozu nisam preležala jer nisam ni znala šta je i od čega se može dobiti.

Problemi nakon porođaja

Porodila sam se 9. februra u Betaniji u Novom Sadu. Nakon 12-očasovnog indukovanog porođaja, moj anđeo je došao na svet - moj Matija.

Kada smo napustili porođajnu salu, sestra je odvela mog mališu kod neonatologa. Vratila se sa Matijom, ali i doktorkom koja mi je saopštila da moj sin ima malu temperaturu i da su mu trombociti niski, te da će to veče ostati kod sestara. Takođe, napomenula mi je da će u slučaju nečeg većeg poslati Matiju na poluintezivnu negu. Umorna i neispavana, tada nisam shvatala ozbiljnost situacije. 

Spavala sam u kratkim navratima i svaki put sam išla da ga obiđem čim otvorim oči. Ujutru sam videla kako ga sestra hrani. Videlo se odmah da je Pera Ždera na mamu, a ni tata nije bolji :).

Oko 8h, sestra i doktorka su me probudile kako bi mi saopštile da su ga odveli na posmatranje na poluintezivnu negu, da ne znaju šta je u pitanju i da ga neću dojiti. Rečeno mi je da ću ga videti kad bude bilo vreme za maženje. Svaki sam sekund čekala nestrpljivo taj trenutak. 

Posle dva dana su mi dozvolili da ga dojim. Izgledao je bolje, ali je doktorka poslala Matijinu krv na TORCH analizu, i rekla da ćemo dobiti nalaze nakon praznika. Znajući šta je ta analiza i naspram svih njegovih pregleda i obaveštenja koje mi doktorica dala (uvećana slezina, uvećana jetra, niski trombociti, mala temperatura), veoma sam se uplašila jer nisam znala šta me očekuje sledeće. Tražeći po internetu informacije o svakom virusu, bilo mi je sve gore i gore.

Prebacili su me u prizemlje sa ostalim majkama, čija su deca takođe ostala gore. Svega sam se naslušala. Narednog ponedeljka, ne znajući da mi doktorka nije rekla sve, dežurni lekar mi je pročitao sve što piše na kartonu mog sina i pitao me što moje dete nije u Dečijoj bolnici. Nakon toga, moj svet se raspao. Bila sam besna! 

Uspela sam Matiju da prebacim kod druge doktorke, načelnice, koja nas je pustila kući.

Nalaz je potvrdio moja strahovanja

Kod kuće smo svi bili na iglama, i kad smo otišli na kontrolu, saznali smo da je on pozitivan na toksoplazmozu. Doktorka nije mogla da veruje jer je moj nalaz iz trudnoće bio negativan i jako su male šanse da sam nakon toga dobila virus i prenela mu ga. Inače, bebama se ne radi TORCH analiza ako je majka negativna, ali su je oni ipak obavili. Kako bi bila 100 odsto sigurna, doktorka je poslala svojoj koleginici, hematologu, i moju i Matijinu krv. Nažalost, bili smo pozitivni. "Koliki baksuz moraš biti?", pomislila sam! I nijednom, ni dan danas, mi ne prođe dan, a da pritom ne pomislim kako sam mogla tako nešto uraditi svom detetu. A onda shvatim da ceo život jedem sve što može izazvati toksoplazmozu. Ne možeš ni znati da je imaš, jer ona kod odrasle osobe izazove simptome blagog gripa, a i odrasla osoba se ne mora lečiti, jer je njen imuni sistem jači i otporniji. 

Na kraju se moja upornost isplatila. Doktorka je zvala svog kolegu u Dečijoj bolnici (kome smo mi zahvalni do neba na svemu), kako bi on preuzeo našu bebicu. 

PageBreak
Foto: Privatna arhiva

Muke sa lekovima

Infektolog je dao terapiju, ali nam je naš doktor, nakon što je potražio i mišljenja svojih kolega i prijatelja, rekao da ne pomaže. Preporučio nam je laboratoriju u Beogradu koja se bavi proučavanjem toksoplazmoze i saopštio nam da, ukoliko želimo, možemo odneti njegovu krv tamo, ali da to košta 20.000 dinara (Elisa test,PCR metoda i biološki ogled). Naravno da smo odneli, te je ta laboratorija dala terapiju. To su tri leka: sulfadijazin, pirimetamin i leucovorin. Onda smo naišli na novu prepreku, koja postoji samo u našoj državi - sopstvenom detetu ne možeš kupiti lek, jer su ti lekovi kod nas ilegalni!

Prvog dana smo našli dva leka. Sulfadijazin je na D-listi (neregistrovani lekovi, mogu se naći u privatnim apotekama, sa receptom su besplatni, jer onda na osnovu toga, ta apoteka refundira novac od države), ali naša beba je bila u bolnici, i mi smo morali dati novac za prvih 20 tableta. Oko 5.000 dinara smo dali, koje sam ja refundirala od države, da bi oni meni poslali zakonsko rešenje da će oni uzeti tih pet hiljada dinara od Dečije bolnice. Nije nam bio potreban taj novac, ali iz nekih naših principa i posle svega što smo videli i osetili na našoj koži, nismo želeli da odustanemo od njega. Da sam znala da će Dečijoj bolnici uzeti taj novac, ne bih se trudila to da odradim. Šta da vam kažem!

Kod nas se pirimetamin zove daraprim i taj lek nam je našao doktor u nekoj apoteci u Beogradu. Kad vam kaže neko ilegalan lek, pomisliš $$$, ali ovaj lek je bio oko 2.000 dinara po kutiji i mi smo uzeli odmah za celu terapiju, koja traje godinu dana sigurno. Leucovorin, treći lek, vam je folinska kiselina, koja se može naći u bolnici, ali u ampulama. Taj lek treba da se daje venski, a da ne bi tri puta nedeljno boli našu bebicu, morali smo da nađemo tablete koje koštaju 150 evra (kutija od po 10 tableta). Kada izračunate za godinu dana terapije, po dozi koja se daje, nas bi to izašlo 3.600 evra. Onda smo pitali tu apoteku u Beogradu, oni hvala Bogu imaju lek, i kod njih je kutija leka 50 evra. I onda šta ćeš... 

Naporno lečenje

Bebac je sada savršen, pije lekove, napreduje, još malo i ta terapija će proći. Pomislili smo da će sve biti lakše kada je Matija došao kući, ali smo sve prevarili. Svake nedelje mu vade krv jer moraju da pratei svaki detalj. Tu su sve moguće kontrole hirurga, UZ stomaka, UZ mozga, EEG mozga, fizijatar, vežbe, redovne kontrole kod doktora u bolnici (nije želeo da nas prepusti doktorima doma zdravlja), zatim pedijatar u domu zdravlja - i zbog običnih kontrola i zbog svih uputa i recepta sulfadijazina. Jedno sam zaboravila da kažem - doza sulfadijazina se povećava sa svakim kilogramom bebe, te se merimo svake nedelje i pazimo da ne ostanemo bez leka, ali svaki put apoteka napravi problem. 

Muku sam mučila da bi lek došao na vreme. Prvo sam plakala i molila da ne pogreše, da je beba u pitanju, da ne smem da ostanem bez leka. Posle 100. puta sam postala besna na sve, te sam krenula da se prepirem i sada lek stiže pre vremena! Radnica u apoteci je kao šalteruša! Ponavlja kao papagaj. Ni sestre u bolnici nisu bolje. Svaka kontrola je kao nova avantura. Mogu vam reći, nisu svi isti. Ima i medicinskih sestara sa srcem i bontonom. Zato ima i onih sa lepim rečnikom ulice. 

Mame, budite uporne i zaštitite svoje bebe!

Htela sam vam još reći da je moj Matija prvo novorođenče kome je toksoplazmoza otkrivena pri rođenju u Srbiji. Naša država neće da da novac (potreban im je za letovanje u Dubaiju), pa onda majke ne znajući da im dete ima neku bolest, infekciju ili virus, puste da to dete odraste i kada se posledice primete, shvate da moraju da reaguju, a to nekada bude kasno, ne daj Bože. Apelujem da se borite za tu analizu. Uradite je u prva tri meseca trudnoće, da ne dođe do neželjenih posledica - da se beba nedovoljno razvije, ili u najgorem slučaju, da plod ugine iznenada. Zato je važno uraditi ovu analizu pre trudnoću ili bar u prva tri meseca nakon začeća! Tad je najbitnije, tada se plod razvija i onda je beba najosetljivija! Na mom primeru možete videti, da i ako želite da reagujete, treba vam velika pomoć oko svega, sa svih strana.

Da li je ovo loše što se desilo? Jeste! Ali ipak se našlo rešenje i sa bebom je sve u savršenom redu. Imali smo sreće. Lekovi postoje, mogu se nabaviti. Mi smo se sad već uhodali, stižemo i da uživamo i da putujemo ponegde. Nadam se da ćemo zaboraviti sve ovo jednog dana. Bebac se neće sećati ničega, i biće normalan kao i ostala deca. Sve u svemu, nije ovo toliko strašno, malo bolno, ali naspram nekih slučajeva, zahvalni smo na svemu. Ni na našim, ni na stranim sajtovima ne postoji nikakvo iskustvo vezano za toksoplazmozu, te sam ja htela podeliti svoje. Nadam se da ću svojim primerom nekom pomoći, jer nekad je pomoć zaista potrebna!

Mama Vidosava

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.