Sa starijom ćerkom Teodorom nisam mnogo znala o mukama nicanja prvih zubića, niti sam obraćala pažnju na iskustva drugih roditelja, kojima je taj problem bio uveliko poznat. Valjda zato što se, posebno sa prvim detetom, uvek nekako nadate da je vaše dete "posebno", i da će ga sve te neprijatnosti zaobići.


Međutim, pre nego što se pojavio Teodorin prvi zubić, Vladan i ja smo zaista probdeli i dane i noći nad njom. Bila je nervozna, kenjkava, i neprekidno je balavila. Odveli smo je do doktora, da proverimo njeno zdravstveno stanje. Pretpostavka lekara je bila da je uzrok nervoze nicanje prvog zubića, ali to nas je samo delimično umirilo.

Serija neprospavanih noći se nastavila... i potrajala je. Mislim da je i u tim trenucima dojenje imalo značajnu ulogu, jer je pre nicanja prvog zuba Teodora mogla da se opusti samo dok sisa. 

Ja sam prva ugledala zubić, i bila oduševljena, ali i setna, jer mi je  nagovestio da naša beba brzo raste

Konačno, kada je već ušla u deveti mesec, zubić se pojavio. Ja sam ga prva ugledala, i bila oduševljena, ali i setna, jer mi je upravo taj zubić nagovestio da naša beba brzo raste. Svakako da sam ispoštovala narodni običaj da se tim povodom detetu kupi nešto belo. Teodori sam istog dana kupila belu majicu.

Iskustvo sa mlađom Sofijom je sasvim drugačije. Njen prvi zubić je nikao bez ikakve nervoze i kenjkavosti. Sofija je tada bila u osmom mesecu. Možda je za bezbolno nicanje zubića zaslužna ćilibarska ogrlica, koju je nosila već od trećeg meseca, ili njena drugačija priroda? Tek, njen prvi zubić se pojavio iznenada, ne namučivši ni nju, ni nas dvoje. Ugledala sam ga dok sam je hranila. Osećala sam se lepo i, nekako, razneženo. I Sofija je dobila novu, belu majicu, da i njeni zubići budu beli kao sestrini.

Jasmina Jovanović, mama Teodore  i Sofije