Mihailo je kao beba bio centar našeg porodičnog života. Tako smo ga doživljavali ne samo mi, roditelji, nego i obe bake i deke. Čuvali smo ga od prehlade i svih mogućih izvora bilo kakve infekcije. Međutim, jednog dana, kada je naš prvenac ušao u sedmi mesec, neprijatno nas je iznenadio povišenom temperaturom. Da se nešto neobično događa u njegovom organizmu, primetila sam po često sklopljenim okicama, dremljivosti, i stalnoj potrebi da spava. On je, inače, bio od onih beba koje se dugo i teško uspavljuju.


"Šta je sad ovo?", pitala sam se. Dodirom sam osetila da je topliji nego prethodnih dana, i već je počela da me hvata panika. Kada je i toplomer potvrdio da Mihailo ima povišenu temperaturu, ja sam počela da plačem. Pitala sam se kako da tako malom detetu oborim temperaturu. Šta je uzrok tome? Da li ga nešto boli, i koliko? Nadala sam se da nije ništa strašno, da će bilo koji lekar u domu zdravlja lako da prepozna simptome, i da će Mihailovo zdravstveno stanje brzo da se stabilizuje. Pa ipak, prvi put, i to neočekivano, susrela sam se sa sasvim novom situacijom... niko nije mogao da me uteši.

Ni suprug Igor nije ostao ravnodušan. Doduše, u početku je reagovao staloženo, sve dok mu moja reakcija nije izazvala nervozu.

Na sreću, detetu je bilo bolje već posle prve doze sirupa koji nam je prepisao pedijatar u domu zdravlja, pa je temperatura počela da pada oko ponoći, a hronična pospanost okica iz prethodnog dana je polako nestajala.

Nedavno se rodila Andrea. Ona sada ima četiri meseca i lepo napreduje. Ovo je doba godine kada su moguće prehlade i infekcije, ali zbog iskustva koje sam kao mama imala sa Mihailovom prvom povišenom temperaturom - izazvanom virusnom upalom grla, neću dozvoliti da se ponovo nađem u panici. Ako se nešto slično dogodi i Andrei, znam da je jedini siguran put odlazak do pedijatra i mirna primena njegovih saveta.

Dajana Jutić Marsenić, sin Mihailo (2,5 godine) i ćerkica Andrea (4 meseca)