Za razliku od većine očeva, ja sam mnogo želeo da imam ćerku, i da se zove Emina. Lidija i ja smo se dogovorili da tek po rođenju našeg prvog deteta saznamo njegov pol i zamolili smo doktora, koji je vodio Lidijinu trudnoću, da nam nipošto ne saopštava da li je na putu dečak ili devojčica. On je to ispoštovao.

Kada se rodila Emina, bio sam srećan i vrlo uzbuđen. Ali, sve dok beba nije uneta u kuću, nisam bio dovoljno svestan toga da sam tata. Čak ni bebin dolazak nije bio dovoljan da to istinski shvatim. Tih prvih dana, bilo mi je važno samo to da je sa njom i Lidijom sve u redu, i da nema razloga da brinem, već da pomognem koliko je potrebno.

Osećaj očinstva postepeno se pojačavao. Počelo je onog trenutka kada sam Eminu prvi put duže držao u rukama, i uverio se da je ona jedno bespomoćno biće. Imala je tada samo mesec dana, a ja sam njen pogled doživeo kao "upozorenje" da mnogo toga baš od mene očekuje: i ljubav, i pažnju, i nežnost, i bezbednost, uz kompletnu zaštitu.

Taj osećaj je postepeno jačao Emininim odrastanjem. U trećem mesecu po rođenju, dok sam je držao u naručju, video sam joj osmeh, uveren da je meni upućen. E, taj bezazleni Eminin osmeh mi je pokazao da je to ljubav za ceo život!

Almin Hazirović, Eminin tata

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.