Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nakon dugih godina potrage, nade, čekanja i molitvi, stigla je ONA - dar od Boga

'Zbog žena koje su u situaciji koja je slična mojoj nekadašnjoj i koje su nadam se u malom broju, ispričaću moju istinitu priču'. Pročitajte iskustvo mame Snježe koja je nakon dugih godina borbe dobila svoj dar od Boga.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Pre 14 meseci sam rodila moju Anu. I samo to mi je bitno. Sva prethodna iskustva i čekanje i potrage zaboravljam, jer imam moju radost - moju devojčicu, moju mazalicu... Dar od Boga!

Zbog žena koje su u situaciji koja je slična mojoj nekadašnjoj i koje su nadam se u malom broju, ispričaću moju istinitu priču. Mnogi studenti medicine iz Foče su je beležili. Valjda sa razlogom. Sada imam 37 godina, a moja ''odiseja'' za detetom traje od pre osam godina.

Ne treba gubiti nadu i huliti na Boga. Veliki je i hvala Mu.

Povezane vesti

Pre osam godina, u toku prvih godinu ipo braka imala sam dva spontana pobačaja u 10-oj nedjelji trudnoće. Grozno iskustvo. i psihički i fizički bol! Mislila sam: neizdrživo. Hulila sam i Boga, neka mi oprosti. Kajem se zbog toga. I stidim. A čovek je najveća životinja. Svašta može i mora da podnese.

Moj muž i ja smo radili razne nalaze na više klinika, gubeći poverenje u pojedine lekare, a uzdajući se u Boga. Nalazi su bivali uredni. Lekari su nas hrabrili, ali godinama bezuspešno.

Zadržali smo se u Foči. Doktorka R.L. izuzetno profesionalna nas je vodila i pratila. Preventivno mi je radila produvavanje jajnika. Izuzetno bolno. Pre nekih pet godina mi je rađena i laparaskopija jajovoda-preventivno. Radila je i folikulometriju. U jesen 2007. godine su mi rađene dve inseminacije - bezuspešno, nažalost i moje veliko razočarenje. Pre veštačke oplodnje radi se i treća inseminacija, ali ja nisam smela - plašila sam se još jednog razočarenja.

Tokom dugih godina potrage, nade, čekanja i molitvi, išli smo raznim ''ženama'', u pomoć, po lekove, strave i molitve,... Išli smo po manastirima i crkvama. Molili se Bogu i Svecima. Sveštena lica su nam čitala molitve. I nama su davali molitve i mi smo čitali. I Bog nas je, konačno, obradovao nakon sedam godina braka i pet godina od drugog spontanog pobačaja. Bila sam trudna. I to prirodno i neočekivano. A, dobro sam se osećala. Inače taj mesec sam sve pokušala: i molitve, i posete, ali, i nalaze sakupljala za neki snimak (vrsta operacije, ne znam stručno da se izrazim), što bih radila u Novom Sadu, koji, inače rade sterilne žene, iako ja to nisam bila (što dokazuju moja ružna iskustva sa spontanim pobačajima). Ali, konačno - trudnoća. To mi je bio najsrećniji 8. mart. I mom mužu. To je kruna naše ljubavi. I doktorka se radovala našoj sreći, i naša rodbina i prijatelji, i naš mali grad, u kome svi sve znaju, i šire... Srećni smo, sve je u redu, ali ja strepim zbog prethodnih ružnih iskustava.

Pomalo idem na posao (rad sa decom mi pričinjava zadovoljstvo), pomalo čuvam trudnoću - preventivno. Na prvoj kontroli u toku trudnoće dobijam rozu knjižicu za vođenje trudnoće. Konačno je imam i ja.

Toliko mnogo sam čeznula za njom, a, istovremeno, i zavidila ženama koje je imaju. Presrećna sam. Plačem... U petom mesecu trudnoće radim amniocintezu u Banja Luci. Na Sv. Trojicu mi javljaju da je uredan nalaz i da će biti devojčica. Presrećna sam. Ljubiću je, i maziti, i sređivati, i šetati... i voleti najviše na svetu. Od početka trudnoće mazim je. Tepam joj. pevam i recitujem pesmice. A ona me tek ponekad poškaklji i to, čini mi se od šestog meseca. Na redovnim kontrolama me doktorka obraduje da beba lepo napreduje, hvala Bogu, i da je nestašna. Rekla je da će biti sitna i, verovatno, lak porod.

Nisam htela tokom trudnoće da slušam ničija iskustva o trudnoći i porođaju. Svako je posebno i drugačije. A, plašila sam se da me neko ne isprepada. U sedmom mesecu sam imala bezazleno i kratko krvarenje, ali ga je doktorka iskontrolisala, preventivno. Na početku devetog meseca ležim u bolnici, na praćenju stanja, zbog povremenog manjka plodove vode. Ali, dobro se osećam. Srećna sam.

Cura je požurila 15 dana pre termina. Uveče mi puče vodenjak, a ja se uplaših. Doktorka me smiri. Odmorih se to veče, a ujutro mi uključiše indukciju. Moju devojčicu sam rodila posle nekoliko sati. Predivno iskustvo. Čini mi se da sam najsrećnija na svetu. Ništa me ne boli. Moje dve dušice su pored mene: moj dilber i moja beba, sa dugačkim noktima. Čini mi se gimnastičarka ili manekenski tip. A, dugački prsti: budući ginekolog ili pijanista? Ljubim je! Tu mi je i zaova, koja deli našu sreću.

Svi čestitaju: doktori, babice, sestrice...telefon zvoni...Svi se raduju mojoj sreći...

Povezane vesti

Ovom prilikom svim ženama, od srca želim, da ih Bog obraduje najlepšim blagoslovom - majčinstvom. Želim da se rađa mnogo željene dece, da ih svi obasipaju ljubavlju, a, prvenstveno njihovi roditelji. Neka roditelji nađu i imaju mnogo vremena za ljubav, pažnju i igru - za svoje najveće blago. Neka Bog čuva svu decu. Neka to bude moja čestitka, za predstojeće praznike, svim roditeljima i budućim mamama!

Odužih. Toliko od mene ovaj put. Možda vam se opet javim sa drugim iskustvom, o tome kako se družim sa mojom curom.

Najsrećnija Snježa, hvala Bogu!

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected].

Najnovije

Vesti

Porodica