Studija je pokazala da bebe rođene vaginalno uzimaju većinu početne doze bakterija od svoje majke, dok bebe rođene carskim rezom imaju više bakterija povezanih sa bolničkim okruženjem, uključujući sojeve koji pokazuju antimikrobnu otpornost.

Nalazi bi mogli objasniti veću prevalenciju astme, alergija i drugih imunoloških stanja kod beba rođenih carskim rezom.

"Na to kako vaš imuni sistem funkcioniše kroz vaš život, mogu uticati njegove prve interakcije sa bakterijama", rekao je Najdžel Fild, viši autor u radu sa "University College London".

Bebe rođene carskim rezom imaju niži nivo "dobrih bakterija" u crevima, pokazuje istraživanje.

Ranije se mislilo da bebin mikrobiom mogu da oblikuju bakterije koje pokupe dok su u porođajnom kanalu, ali najnovija otkrića pokazuju da mikrobiom vaginalno rođenih beba nije iz vaginalnih bakterija, već iz majčinog creva, verovatno pokupljenih u trenutku rađanja.

Ovo dovodi u pitanje praksu brisanja beba koje su rođene carskim rezom vaginalnim bakterijama odmah nakon rođenja.

"Ta praksa je prilično kontroverzna", rekao je Piter Broklherst, profesor ženskog zdravlja na Univerzitetu u Birmingamu i koautor studije, i dodaje da ne nalaze biološke dokaze da bi to bilo efikasno.

Bebe su sterilne kada se nalaze u materici, ali čim su izložene spoljašnjem svetu počinju da uzimaju bakterije, koje brzo prave kolonije u crevima.

Za šest do devet meseci razlike između dve grupe su se izjednačile. Ipak, naučnici misle da bi početno izlaganje bakterijama u trenutku rođenja moglo biti "termostat" za imuni sistem, definišući njegovu osetljivost i određujući na koje sojeve bakterija izaziva odgovor.

Povezane vestiZanimljivostiNaučnici doveli u vezu način rođenja sa inteligencijom: Koje bebe su pametnije?

Naučnici tek treba da otkriju tačne mehanizme kojima rana izloženost utiče na imunološku aktivnost, a to treba razviti pre nego što nalazi imaju stvarne posledice na kliničku praksu.

Broklhest je rekao da ne bi bilo preporučljivo roditeljima da pokušaju da daju bebama rođenim carskim rezom dozu, na primer bakterija majčinog creva, što može biti opasno.

"Bio bih veoma zabrinut zbog namernog uvođenja tih veštačkih ideja", rekao je profesor.

Međutim, u budućnosti može postati rutina davanje doze bakterija bebama rođenim carskim rezom. Stručnjaci su takođe rekli da ovi rezultati ne bi trebalo da uznemire žene koje su planirale ili imale carski rez.

"U mnogim slučajevima carski rez je jedini pravi izbor za ženu i njenu bebu", rekla je Elison Rajt, konsultantkinja akušerka i potpredsednica "Royal College of Obstetricians and Gynaecologists".

"Tačna uloga mikrobioma kod novorođenčadi i faktori koji ga mogu promeniti još uvek nisu poznati u potpunosti, tako da ne mislimo da bi ovo istraživanje trebalo da odvrati žene od carskog reza", rekla je Rajt.

Studija je takođe ukazala na značaj antibiotika, koji se obično daju pre carskog reza. Oni takođe imaju ulogu u oblikovanju bebinog mikrobioma. Dojenje je isto tako imalo uticaj na bakterije creva, pokazalo je istraživanje, ali je imalo manju ulogu.

Zapratite nas i na Instagramu!