Dr Džošua Cajhner, dermatolog sa jedne njujorške klinike, tvrdi da to koliko ćemo se često kupati i šta ćemo smatrati neprijatnim mirisom pre svega zavisi od kulture u kojoj smo odrasli. 

Stručnjaci se slažu da prečesto tuširanje, pogotovo vrućom vodom, dovodi do isušivanja kože, spiranja neophodnih prirodnih bakterija koje tu žive, pa čak i stvaranja malih pukotina zbog kojih smo kasnije skloniji infekcijama.

Umesto svakodnevnog kupanja, zagovornici ovog trenda smatraju da je dovoljno prati se svega jednom ili dva puta nedeljno, jer se češćim tuširanjem navodno koža i kosa oslobađaju korisnih prirodnih masnoća. 

Izgleda da mnogi smatraju da u tome ima istine, budući da je jedno britansko istraživanje pokazalo da se čak 41 odsto muškaraca i 33 odsto žena u toj zemlji ne tušira svakodnevno. 

Studija je takođe pokazala da se čak 12 odsto tušira jednom nedeljno. 

Čak 37 odsto mladih priznaje da dnevna higijena podrazumeva samo prskanje dezodoransom. 

Prema rečima sociologa dr Elizabet Lankaster sa Lankaster univertziteta, svakodnevno tuširanje postalo je navika tek nedavno, a pre manje od jednog veka naši preci išli su na kupanje jednom nedeljno.

I dok dermatolozi brinu o uticaju spiranja korisnih masnoća, borci za očuvanje životne sredine odavno upozoravaju da previše vremena provodimo pod tušem. 

"Intenzivno tuširanje remeti prirodnu floru kože", smatra Džon Oksford, profesor virologije na Medicinskom i stomatološkom fakultetu Kraljice Meri. 

Ono što Oksford zamera svojim sugrađanima je to što ne peru ruke dovoljno, jer je Britanski savet za higijenu otkrio da čak polovina populacije to čini manje od pet puta dnevno. 

"Sve dok ljudi peru ruke dovoljno često i vode računa o delovima tela ispod pojasa, dovoljno je da se tuširaju svaki drugi dan. Čak je i dva puta nedeljno u redu. Trebalo bi da se peremo kako bismo sprečili infekcije, a ne da bismo mirisali lepše", zaključio je on.