Izvor: Politika


– U Srbiji se godišnje rodi oko 70.000 beba, a u državi radi samo 150 logopeda i to u oblasti zdravstva. U zemljama Evropske unije na 8.000 stanovnika dolazi jedan logoped. Naša istraživanja potvrđuju da čak 60 odsto dece predškolskog uzrasta ima nerazvijen govor, a ogroman procenat njih do četvrte godine uopšte i ne progovara – upozorava dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, dodajući da na osnovnim studijama logopedije zapravo i nema stručnjaka za rad u prelingvalnoj fazi (počinje od rođenja i traje do izgovaranja prve reči), pogotovo u prenatalnoj fazi, koja je ključna.

 – I ovogodišnji Evropski dan logopeda (6. mart) dočekali smo sa ogromnim problemom u vezi sa brojnim stanjem stručnjaka za govor. Čak ni Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđeno njihovo postojanje – napominje dr Sovilj.

Stručnjaci iz instituta ističu da se kod oko 30 procenata mališana do pete godine od 60 odsto onih koji imaju nerazvijen govor beleži potpuno odsustvo verbalne komunikacije.

– Ta deca ne progovaraju ni reč i u njihovoj anamnezi stoji podatak da dnevno provode nekoliko sati za računarom ili ispred TV ekrana.
Apsurdno je da u našoj zemlji radi oko 150 logopeda koji brinu o 500.000 dece predškolskog uzrasta. To je kap u moru, a oko deset odsto mališana zahteva urgentan tretman. Za svaki verbalni problem ipak postoji rešenje, jer 98 odsto dece koje prolazi kroz institut uspeva da razvije govor do normalnih granica i uključi se u normalne školske programe. Dnevno na tretmanu bude od 200 najmlađih – dodaje direktorka, podsećajući da je ipak važno obratiti pažnju na prenatalno vaspitanje.

Dobra vest je da je nedavno potvrđena valjanost primene prenatalnog slušnog skrininga na kojem su radili stručnjaci instituta.

– Već u sedmom mesecu trudnoće moguće je utvrditi da li postoji neki problem u razvoju auditivne percepcije koja će sigurno imati dalekosežne posledice na govor, jezik, ponašanje i učenje deteta. Odmah po rođenju bebe otoakustička emisija može da nam pruži podatke da li je sa razvojem auditivne percepcije sve u redu. U prvom mesecu možemo da dobijemo podatke da li prelingvalna faza teče kako treba. Praktičnom primenom prenatalnog vaspitanja dokazali smo validnost našeg testa koji može da se primeni u rizičnim i normalnim trudnoćama. Trudnice mogu da im se podvrgnu na GAK-u i u Narodnom frontu. Kada bi svaka beba u majčinoj utrobi prošla ove preglede, verbalni poremećaji bili bi umanjeni za čak 50 odsto – poručuje dr Mirjana Sovilj.
Marija Brakočević