Rezultati najnovije studije u kojoj je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između pet i 16 godina pokazali su da 60 odsto dece u Srbiji ima problem posture, kifotično, skoliotično i lordotično loše držanje.

Autor istraživanja Savo Papić, fizioterapeut Rvačke reprezentacije Srbije i Odbojkaškog kluba Crvena zvezda, ističe da rezultati pokazuju da je sve prisutnije odsustvo fizičke aktivnosti kod dece. 

“Ako dete ima kifotično loše držanje ili narodski rečeno povijeno ili pogrbljeno držanje tela, gotovo sigurno je da će to stanje u nekom vremenskom periodu preći u kifozu, odnosno deformitet kičmenog stuba. Prema mom mišljenju, srž problema je nedovoljna fizička aktivnost, a pošto su deca u pitanju, onda je to svakako nedostatak igranja u prirodi. Smatram da se dete kroz igru najbolje razvija. Kada kažem razvija, pod tim podrazumevam da podstiče istraživački duh, razmišlja, odnosno da sve vreme uči”, kaže Savo Papić. 

Takođe, može se primetiti da stariji uzrasti (VI, VII,VIII razred) pokazuju manju zainteresovanost za sportom i fizičkom aktivošću. Ovo ukazuje na potrebu da se deca uključe u organizovani korektivni tretman. Jedan zanimljiv primer kod dece koja se od najranijeg uzrasta bave džudom pokazuju zavidni nivo motoričke sposobnosti. Da ovo nije slučajnost ukazuje činjenica da je u jednoj Francuskoj džudo obavezan sport, a da su od skora i naše komšije Hrvati uveli ovu praksu. Zato je ovde ključna uloga institucija koje treba da izrade preventivne i terapijske programe koji će se implementirati u društvo." 

“Sport nesumnjivo ima važnu ulogu u razvoju dece, ali ne i presudnu. Iskustvo na istraživanju koje sam radio dalo mi je neke pokazatelje kako određeni sport utiče na decu. Tako npr. deca koja treniraju duži vremenski period neku od borilačkih veština, najbolje se pokazao džudo, imaju zavidan nivo motoričkih sposobnosti. Dok npr. za plivanje ne mogu tako da kažem, jer roditelji po difoltu upišu decu koja imaju neki problem na plivanje. Naravno da je to dobra stvar, ali imam utisak da ljudi smatraju da je to neko univerzalno rešenje, što naravno nije”, ističe on. 

Ako se ovakav tempo nastavi, sadašnje mlade generacije će imati drastično lošiji kvalitet života. 

”Moj savet roditeljima je da se isključivo posavetuju sa lekarom koji će nakon pregleda predložiti program korektivnih vežbi, uz saradnju sa fizioterapeutom oko intenziteta i dinamike daljeg rada”, zaključuje fizioterapeut Savo Papić.