Zbog čega dolazi do promene krvnog pritiska u trudnoći i da li je i u kojim situacijama ovo stanje opasno po trudnicu i bebu objašnjava Prim. mr. sci. dr Dragoslav Lekić, ginekolog-akušer

Kada govorimo o sniženom krvnom pritisku?

Medicinski je prihvaćeno da je granica niskog pritiska 90/60 mmHg. Sve vrednosti koje su manje od navedenih, govore o postojanju hipotenzije (sniženog krvnog pritiska).

Kakve su individualne varijacije pritiska?

Vrlo su različite. Za nekog bi krvni pritisak bio snižen, dok za druge osobe može da bude normalan. Vaš sistolni pritisak može da bude 120 - što je normalno, ali ako je dijastolni pritisak 50 - onda će se smatrati da imate hipotenziju. Ponekad, što je inače jako retko, nizak pritisak može da ukazuje na težak poremećaj u organizmu.

Da li je opasan nizak pritisak?

Nije opasan kod osoba kojima je to redovno stanje, ali iznenadni pad može da bude opasan, tako da promena sistolnog krvnog pritiska od oko 20 mmHg izaziva nesvesticu i vrtoglavicu, jer mozak dobija manje krvi. Naročito je opasno kod većih ozleda sa krvarenjem, zatim kod jakih alergija i teških infekcija.

Kako naše ponašanje i aktivnosti deluju na pritisak?

Atletičari, na primer, ali i sve osobe koje redovno upražnjavaju fizičke vežbe, imaju niži pritisak i smanjen broj otkucaja srca, što ukazuje na njihovu dobru kondiciju. To važi i za nepušače, kao i za osobe koje vode računa o ishrani i telesnoj težini.

Šta se događa tokom trudnoće?

U trudnoći se, pod uticajem hormona, krvni sudovi šire, i očekivano je da dolazi do sniženja krvnog pritiska. Tokom prve 24 nedelje, ili šest lunarnih meseci - sistolni pritisak u proseku pada oko 10 mmHg, dok se vrednosti dijastolnog pritiska smanjuju za 10 do 15 mmHg. To je očekivano, a po pravilu - pritisak se vraća na normalu nakon porođaja.

Kako deluju bolesti srca?

Izvesni problemi sa srcem mogu da dovedu do sniženja krvnog pritiska. To je slučaj kod jakog usporenja srčanih otkucaja (bradikardija), promena na srčanim zaliscima, srčanog udara i slabosti srca.

Da li poremećaji rada žlezda deluju na pritisak?

Hipotiroidizam i hipertiroidizam, to jest smanjena ili povećana aktivnost štitaste žlezde, nizak šećer u krvi, bolest nadbubrežne žlezde, a u nekim slučajevima i dijabetes - mogu da dovedu do pada pritiska.

Da li nedovoljan unos tečnosti deluje na pad pritiska?

Svakako, i to naročito kada dolazi do dehridatacije, odnosno kada je veći gubitak nego unos tečnosti. To je slučaj kod učestalog povraćanja, teških proliva, visoke temperature, prekomerne upotrebe diuretika (sredstava za izbacivanje suvišne tečnosti iz tela) i prenapornih vežbi.

Koje posledice mogu da nastupe kod znatnog pada pritiska?

Kod velikog pada pritiska dolazi do stanja hipovolemičnog šoka, naše telo ne može da bude snabdeveno kiseonikom u dovoljnoj količini. Ukoliko se ne reaguje pravovremeno, može da bude ugrožen i život.

Kako vitamini deluju na krvni pritisak?

Neadekvatan unos vitamina B12 ili folne kiseline izaziva smanjenu proizvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što može da dovede do smanjenja krvnog pritiska.

Zašto se kod trudnica često javljaju nesvestice i vrtoglavice?

Posturalna hipotenzija nastupa kada trudnica naglo ustane,  naročito ako je duže vremena sedela sa prekrštenim nogama ili, još češće, ako naglo ustane iz kreveta. Tada su prisutni svi simptomi - od nesvestice do vrtoglavice i omaglice. Mnoga stanja i lekovi mogu da izazovu posturalnu ili, kako se još naziva, ortostatsku hipotenziju.

Kako obilna hrana utiče na pritisak?

Postprandijalna hipotenzija nastaje neposredno posle obroka, i češća je ako je obrok bio obilan. Posebno je česta kod starijih osoba, kao i onih kod kojih je povišen pritisak. Razlog je što velika količina krvi ode u želudac - radi varenja unete hrane, pa je i to razlog da trudnice uzimaju više manjih obroka.