Osteoporoza i trudnoća: kako sačuvati kosti i sprečiti razvoj bolesti

Naše kosti se stalno izgrađuju, i istovremeno razgrađuju, sa tim da je proces izgradnje dva puta uspešniji. Kada se ovaj odnos poremeti, i razgradnja postane izraženija, uz gubitak kalcijuma koji daje čvrstoću kostima, dolazi do osteoporoze. To je civilizacijska bolest, jer je posledica smanjenog kretanja, za šta su odgovorna sva prevozna sredstva koja svakodnevno koristimo. A uz to, "ruku pod ruku", ide neodgovarajuća ishrana.

Kakva je uloga genetike?

Genetika, kao i u svemu, ima značajnu ulogu. Međutim, stil života, koji podrazumeva pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, može da obezbedi značajnu rezervu kostne mase, i na taj način predupredi ili značajno umanji pojavu osteoporoze.

Kada počinje intenzivnija razgradnja?

Kod žena se situacija menja pri kraju, a naročito nakon završenog generativnog perioda (postmenopauza), kada proces razgradnje kostiju preovlađuje.

Da li podjednako pogađa i muškarce i žene?

Nažalost, žene su više pogođene. Od svih obolelih, dve trećine su žene. Da stvar bude ozbiljnija, prelomi su češći i teži, pa je u tom smislu preventiva izuzetno važna.

Koji su faktori rizika za nastanak osteoporoze?

Najčešći faktori su: dugotrajna upotreba lekova kod bolesti kao što je lupus, astma, obolenja tiroidne žlezde, i druge hronične bolesti. Takođe, nedovoljno unošenje kalcijuma, smanjena fizička aktivnost, pušenje, amenoreja (izostanak menstruacije), rana premenopauza, pojava osteoporoze kod bliskih srodnika, izrazito nizak rast, i alkoholizam.

Kakav uticaj na ovu bolest ima trudnoća?

Trudnoća i dojenje predstavljaju značajan izazov i povećane zahteve kojima je izloženo telo žene. To ide dotle da može da izazove promene i na kostima. Ukoliko su kosti, zbog povećanih potreba za kalcijumom, zahvaćene ovim promenama, one će imati građu koja je osteoporotična. Ali, to je prolaznog karaktera, jer zaštitni mehanizmi, uz povišene nivoe hormona, dovode do ubrzanog oporavka.

Kako se podnose ove promene?

Pozitivna je činjenica da većina žena lako podnosi promene tokom trudnoće i dojenja. Trudnoća deluje na sve sisteme i tkiva, pa je iz tog razloga neophodno da se povede briga o skeletu, odnosno o kostima. Sama trudnoća, pa i period dojenja, predstavljaju kritičan period, koji zahteva dodatnu brigu i pažnju. Na taj način se doprinosi kako zdravlju majke, tako i njenog potomstva.

Da li je kalcijum važan za razvoj bebe?

Tokom embrionalnog, a posebno fetalnog razvoja, beba ima jako povećanu potrebu za kalcijumom, koji je neophodan za razvoj i rast skeleta, odnosno njenog koštanog sistema. Pored toga, kalcijum je neophodan u izgradnji ćelijske membrane.

Kada su potrebe za kalcijumom najveće?

Veoma su izražene u poslednjem trimestru trudnoće. Ukoliko buduća mama ne unosi dovoljnu količinu kalcijuma kroz odgovarajuću ishranu, onda će beba da povlači kalcijum iz maminih kostiju... i, eto problema. Srećom, trudnoća istovremeno ima i zaštitnu ulogu, pa na nekoliko načina obezbeđuje rezerve kalcijuma. Kao prvo, trudnice lakše apsorbuju kalcijum iz hrane i dodataka ishrani (suplemenata), za razliku od žena koje nisu trudne. To je posebno izraženo u drugoj polovini trudnoće, kada su potrebe za kalcijumom sve više izražene. Najjači ženski hormon - estrogen, tokom trudnoće se proizvodi u znatno većoj meri, i pored mnogih uloga ima i sposobnost zaštite kostiju.
PageBreak

Bez obzira na gubitak kostne mase, koja nastaje u toku same trudnoće, telo žene je u stanju da obnovi svoje kosti, i to u periodu od nekoliko meseci nakon porođaja, ili nekoliko meseci nakon obustavljanja dojenja. Najnovija istraživanja ukazuju da je trudnoća korisna za kostni sistem žene, i to potvrđuju podaci koji nedvosmisleno ukazuju da minimum 28 nedelja trudnoće ima takav efekat da se kasnije povećava gustina kostne mase, i da sklonost ka prelomima opada, i to znatno.

Da li trudnice mogu da obole od osteoporoze?

Dokazana je pojava osteoporoze kod izvesnog broja trudnica, ali taj broj na sreću nije veliki. Pored toga, ubrzo sledi oporavak nakon porođaja, ili posle prestanka dojenja. Međutim, mlade trudnice, u tinejdžerskom dobu (od 13. do 19. godine), mogu da imaju ozbiljnijih problema, jer njihovi zaštitni mehanizmi nisu u punoj funkciji.

Povećan je broj maloletničkih trudnoća, kako se to odražava na kosti?

Adolescentne trudnice, pa i one mlađe, imaju povišen rizik za gubitak kostne mase, kao i za pojavu osteoporoze kasnije u životu. Za razliku od zrelih žena, kod tinejdžerki se i dalje izgrađuje skelet, pa su potrebe za kalcijumom znatno veće. A beba „ne pita“ kome je potrebnije, već uzima sve što joj je neophodno. Jer, priroda je odredila da se skoro sve podredi nastanku novog života. U toj utakmici, mlada trudnica najčešće gubi, što ima opisane posledice u kasnijem životu. To nam kazuje koliki je značaj odgovarajuće ishrane, pogotovo kada su u pitanju jako mlade buduće mame i njihove potrebe, posebno za kalcijumom - kako tokom graviditeta, tako i u periodu dojenja. 

Kakav je uticaj dojenja na zdravlje kostiju?

I dojenje ima efekta na gustinu kostne mase. Opsežne studije ukazuju na podatak da se gubitak kostne mase kreće u rasponu od tri do pet odsto. Takođe je potvrđeno da se oporavak događa ubrzo nakon prekidanja dojenja. U svakom slučaju, oporavak zavisi i od dužine dojenja, tako da i tu činjenicu treba imati na umu.

Da li, onda, skratiti period dojenja?

Ni slučajno! To ne znači da treba skratiti period dojenja da bi se kosti što pre obnovile, nego je upozorenje da u periodu dojenja mora da se vodi računa o pravilnom unošenju vitamina i minerala. U tom periodu može da bude izraženiji gubitak kalcijuma, jer je smanjena produkcija hormona estrogena. Nedavno objavljene studije potvrđuju prethodna saznanja da do oporavka kostiju dolazi ubrzo nakon prestanka dojenja, i to u periodu oko šest meseci.

Kako održati kosti zdravim tokom trudnoće, dojenja, i kasnije u životu?

Briga o zdravlju kostiju mora da se vodi celog života, što znači: pre trudnoće, za vreme trudnoće, tokom dojenja, i nakon njega. Prilagođena ishrana, sa dovoljno kalcijuma, redovne fizičke vežbe, i zdrav način života - nezamenljivi su za zdravlje majki i njihovih beba.

Koji je značaj kalcijuma?

Kalcijum je mineral toliko značajan da bez njega nema života. Celog života su potrebe za njim stalne, posebno tokom trudnoće i dojenja. Neophodan je kako majci, tako i bebi, i to u povećanoj količini. Nacionalna akademija nauka SAD je donela preporuku o dnevnim potrebama kalcijuma za trudnice i dojilje, i one iznose 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, uz korekciju za tinejdžerke, kod kojih je doza povećana, i iznosi 1.300 miligrama dnevno.

Koje namirnice su dobri izvori kalcijuma?

To su mleko i mlečni proizvodi (jogurt, sir, sladoled) - najbolje je uzimati one sa malom količinom mlečne masti, biljni izvori kalcijuma- tamno povrće, zeleno lisnato povrće (brokoli), sardine, losos, tofu - sir od soje, bademi, tortilje sa kukuruzom, hrana sa dodatkom kalcijuma kao što je oranž đus, cerealije, i integralni hleb. Postoje i "dopunjivači" ishrane, koji imaju posebno napravljene formule za trudnice, pa i njih možete da koristite, ukoliko vam to predloži vaš ginekolog.

Koliko je značajna fizička aktivnost kao eventualna preventiva za osteoporozu?

Kao i mišići, tako i kosti vežbanjem postaju jače, a to se posebno odnosi na vežbe kojima savlađujete silu zemljine teže. To su, u prvom redu - hodanje, penjanje uz stepenice, i ples. Redovna fizička aktivnost će vam biti od velike koristi. Na taj način ćete sprečiti ili umanjiti bolove u leđima, lenjost creva, zatvor (opstipaciju) i nadutost. Takođe, tako delujete preventivno na mogućnost pojave gestacionog dijabetesa - koji, kao što mu i samo ime govori, nastaje u trudnoći. Redovne vežbe podižu energiju, popravljaju raspoloženje, poboljšavaju tonus mišića. Postajete pokretljiviji, izdržljiviji, bolje i zdravije spavate. Ono što je u estetskom, pa i zdravstvenom smislu izuzetno važno, jeste da na taj način vraćate figuru koju ste imali pre porođaja. Naravno, pre početka upražnjavanja fizičkih aktivnosti, i odgovarajućih vežbi, konsultujte vašeg ginekologa.

Prim. mr. sci. dr Dragoslav Lekić, ginekolog akušer