Mama koja je odlučila da rodi posle 40. ispričala kakve misli je muče.
Narodu se nikada ne može ugoditi, pa ako žena rodi u dvadesetim, smatraju da je 'poranila' a ako rodi posle 30. onda je već 'kasno'. Jedna mama nije obraćala pažnju na te priče i odlučila je da rodi u 42. godini ali i da ispriča kroz šta je prolazila u svojoj trudnoći, i kakve brige su je morile.
"Dakle, imam 42 godine i trudna sam 12 nedelja. Da, tačno je - biću starija od Yode kada ovo dete završi srednju školu. I da - bilo je planirano. O čemu ja uopšte razmišljala", započela je svoju priču mama Lisa, a onda otkrila i svoje sjajne razloge za takvu odluku, ali i one manje sjajne:
"Moja četiri glavna razloga za trudnoću su:
- Mučno 'cviljenje' jedne sedmogodišnje devojčice koja je jedino dete u našem školskom okrugu koje nema brata ni sestru i apsolutno joj trebaju sada!
- Dovoljno vremena je prošlo od prvog porođaja i zaboravila sam koliko je mučan i bolan, ali i na sve medicinske probleme koji su usledili nakon njega.
- Iz nekog neobičnog razloga ponovo sam počela da uživam u bebama svojih prijatelja i baš sada želim jedno i za sebe.
- Ako slavne osobe mogu da dobiju dete posle 40. godine, zašto ne bih mogla i ja? Iako one imaju 'hordu' pomoćnika, asistenata, kuvara, trenera i ostalih ljudi iza sebe...
Eto, to su moji razlozi. Ja ću biti 'baba-mama' i koliko god da sam srećna zbog toga, to povlači i nekoliko neugodnih pitanja i briga u mojoj glavi:
- Starije godine majke znače i veće šanse za Daunov sindrom. I veće šanse za trizomiju, monozomiju i druga stanja koja u sebi imaju 'zomiju'.
- Moja karijera će ponovo pasti u ponor.
- Budući da sam prvo dete dobila pre sedam godina kod kuće nemam apsolutno ništa od opreme. Sve stvari sam razdelila mojim mlađim sestrama.
- Da li sam pomenula da sam stara? Već sam ušla u novi način života. Zamišljam sebe na stolici za ljuljanje, kako zbunjeno gledam u svoje novorođenče i kako ne mogu da se ispravim od bolova u leđima.
Sa druge strane, volim da mislim da ima prednosti ako si starija majka. Pre svega, ne brinu me određene manje i nebitne stvari zbog kojih sam pre, i sa prvim detetom doslovno ludela.
Takođe, volim da mislim da sam stekla malo mudrosti. Na primer, spašavanje deteta od svega i držanje deteta pod staklenim zvonom donosi više štete nego koristi. Isto tako, pružanje svega što žele ih čini središtem svemira i uči ih nezahvalnošću.
Moje strpljenje se takođe popelo na visok nivo. I na kraju - znam šta mogu da očekujem ovog puta. Dakle, znam koliko će otprilike trajati teške faze i da će se one završiti.
Ali sa druge strane, koga zapravo ja tu lažem? Biću onako vrckava i šašava mama kakva sam oduvek i bila, neurotična, prezaštitnička, popustljiva i puna ljubavi. Samo malo starija.
I da, možda ovo nije idealno vreme ili idealan splet okolnosti. Ali, to je život. I ja sam spremna."
(Yumama)
