NE VOLIM TRUDNOĆU I TO JE SASVIM U REDU: Mama potpuno otvoreno o svim poteškoćama koje drugo stanje nosi

Želim da razjasnim jednu stvar - zahvalna sam što sam trudna. Pravo je čudo što u meni raste jedno novo živo biće i divim se svom telu što je sposobno da uradi tako nešto. Ne mogu da dočekam da upoznam to dete, i to već za nekoliko nedelja. Često gledam svoj stomak sa suzama u očima od sreće zbog svega što dolazi.

Bila sam spremna na jutarnje mučnine i na te neprijatnosti pri kraju trudnoće. I pored toga bilo je toliko iznenađujućih i neprijatnih stvari. Susrela sam se sa hormonskim promenama u prvom trimestru, da nisam mogla da prepoznam samu sebe. Umor tokom cele trudnoće me je terao da moram da odspavam čak i na poslu.

A kada poredim svoje stanje sa drugima, ja sam zapravo imala vrlo laku trudnoću.

Vremenom, kako je moja trudnoća odmicala, shvatila sam da stvarno ima mnogo žena koje, iako su presrećne zbog bebe, ne vole trudnoću. Iako je to, zapravo, čest osećaj, ja sam nailazila na krivicu, osudu i stid zbog toga što ne volim svoju trudnoću. Plašila sam se da to kažem javno. Važno je da normalizujemo i ovakve osećaje i dopustimo majkama da se osećaju onako ako se osećaju.

Sve te neočekivane promene...

Bila sam šokirana kada sam ušla u treći trimestar i imala osećaj kako mi ogromna kugla stoji u stomaku. Sve moje ideje da vežbam i šetam se do kraja trudnoće su zapravo pale u vodu. Sve vreme sam samo ležala i gledala filmove. Ne zaboravimo i svakodnevno krvarenje iz nosa i otekla stopala.

Lažna očekivanja od trudnoće

Nekada se ono što smo očekivali od trudnoće veoma razlikuje od onog što ona zapravo jeste.

Uprkos svim tih divnim fotkama na kojim buduće mame sijaju od sreće i lepote, ti zapravo dobiješ akne, fleke, pojačanu dlakavost i slične probleme.

Sama sam se često borila sa tim da nisam u stanju da prepoznam sopstvene misli i da nemam kontrolu nad svojim osećanjima. Na početku trudnoće, kombinacija hormona i velikih životnih promena dovela me je do toga da se zapitam ko sam ja i šta me to u budućnosti čeka. Srećom, uz pomoć terapeuta i uspostavljanja ravnoteže u hormonima, bila sam u stanju da se vratim ponovo samoj sebi u drugom trimestru. Ipak, to je bio jedan vrlo težak i pomalo zastrašujući period. Nisam očekivala ovako nešto, nisam znala da mogu izgubiti sebe.

Važno je normalizovati razgovor

Nije tu poenta govoriti ko voli trudnoću ili ne, već je važno da svako ima pravo na sopstveno iskustvo i ono nikako ne treba da bude tačno ili netačno.

Mame ne treba da osećaju stid zbog svojih osećanja, a ono što nam je u tom periodu najpotrebniije jeste taj osećaj pripadnosti. Da znamo da nismo same i da imamo podršku. Da je u redu da se osećamo kako se osećamo.

Hajde svi da shvatimo da je u redu biti presrećan zbog bebe, ali ujedno i teško podnositi trudnoću.