Nekada kada imam naporan dan dogodi mi se da sam pred stanjem nervnog sloma. Ljudi oko mene  verovatno misle kako sam slaba i razmažena, ali u nekim situacijama ne znam kako da reagujem i da se postavim, jer sam pred pucanjem živaca. Evo kako izgleda jedan dan u mom životu...

Povezane vestiPorođajIskrena ispovest majke: Porođaj ne donosi samo najlepše emocije

Moj sin želi da izbegne popodnevno spavanje, a mene to strašno uznemirava, jer tih dva do tri sata koje on prespava su takođe i moje vreme za odmor. To preskakanje spavanja mu je jednostavno prešlo u naviku, a jedino popodne kada spava je kada je tu dadilja.

I kada ne zaspi, on je u to vreme uvek u svojoj sobi. Jednostavno leži, gleda knjige ili napravi nered, a to se dogodilo i pre neki dan.

Kada sam došla da ga obiđem sačekao me je pravi haos. Moj sin je bio bez pantalona i pelena, sve je uspeo da skine. Ali da užas bude još veći, on se popiškio i ukakio na tepih, po parketu i u skoro svakom delu sobe. Gledao me je i pokazivao mesta na kojima je to uradio, a za to vreme se glasno smejao. Međutim, ja sam bila na granici nervnog sloma, a morala sam sve to da obrišem i počistim. Nikada do sad nije tako nešto uradio, a ja nisam znala kako da reagujem.

Počela sam da čistim, obrisala sam pod, oprala tepih, posteljinu ubacila u veš mašinu, a nakon svega toga izgledala sam kao zombi. Međutim, nisam izgubila smirenost i nisam vikala, već sam samo mirno sedela. Sin me je upitao da li sam srećna, a ja sam mu rekla da nisam i da neće dobiti slatkiše zato što je to uradio. Pokušala sam da mu objasnim da treba uvek da ide na nošu i činilo mi se da me razume i da će me možda poslušati.

Nakon incidenta moj sin je počeo da se igra, a ja sam samo mirno sedela na kauču. Čini se da su sati tako prolazili, moj muž još uvek nije dolazio kući, a dete je razbacalo igračke po celoj dnevnoj sobi i kuća je izgledala kao da je tornado kroz nju prošao. Kroz glavu mi se motaju razne misli, da li mi se postporođajna depresija vratila, da li treba da se vratim kod svog terapeuta i da li ću imati snage da kroz sve to prođem.

Povezane vestiŽivot porodiceKada deca prave haos: 10 neočekivanih činjenica o dečijem neredu

Moj muž je napokon stigao kući i krenuo da čisti nered u dnevnoj sobi. Razgovarao je sa sinom, mene je poljubio i odveo nas na večeru. Osećala sam se puno bolje i srećnije, a to se odrazilo i na bolji odnos prema detetu. Odjednom sam shvatila da je sve ponovo u savršenom redu.

Shvatam da je sve prošlo, da je to deo problema sa kojim se roditelji suočavaju, ali ja jednostavno tako reagujem. Možda će me mnogi osuditi i moj problem se neće činiti ozbiljnim, ali ja sam takva i nisam mogla da biram. Postala sam mama, a u tom paketu su i dobre i loše stvari u odgajanju dece. Iako to neće uvek biti tako zabavno i jednostavno, to je moja borba, borba za moje dete.