Računa se da je tek rođena beba u proseku teška 3,5 kilograma. Ali, dešava se i da se u maminom stomaku razvije beba teža od pet, šest kilograma. Šta sve utiče na razvoj krupnog deteta?
Kod otprilike 10 do 15 odsto trudnica će se razviti krupniji plod. Lekari često u tome vide određeni rizik za mamino i detetovo zdravlje. Naravno, ne baš u svakom slučaju.
Zašto je beba krupna?
O krupnoj bebi govorimo ako je na rođenju teža od četiri kilograma. Međutim, postoje i „divovske“ bebe, koje pređu i pet ili šest kilograma. Evo mogućih uzroka tog fenomena.
1. Ishrana
Ishrana trudnice treba da zadovolji potrebe njenog i bebinog organizma. Konzumiranje visokokalorične hrane i nedovoljno kretanja se negativno odražava na zdravlje, uzrokujući povećanje telesne mase trudnice i povećan rizik od rađanja krupnog deteta. Glavni test za procenjivanje ženine ishrane u drugoj polovini trudnoće jeste broj kilograma koje je dobila za to vreme. Ukoliko je porast težine veći od 500 grama nedeljno, a buduća mama ima više od 15 nakupljenih kilograma, to mogu da budu pokazatelji da u organizmu ne teče sve na najbolji način. Opasno je i svako oticanje u telu, ali i masne naslage.
2. Nasledni faktori
Razvoj krupnog ploda kod visokih, zdravih roditelja se smatra fiziološkim nasleđem.
3. Endokrinološke bolesti
U slučaju šećerne bolesti, pri kojoj je narušen proces apsorpcije glukoze (šećera u krvi), promenjeni su svi oblici razmene materija. To uzrokuje nakupljanje prevelike količine glukoze u krvi trudnice i u krvi pupčane vrpce ploda, zbog čega se povećava masa ploda i menja sastav njegovih masnoća. Plod ne raste ravnomerno, a to je uslovljeno periodima povišenog ili sniženog sadržaja šećera u krvi.
Jasni znakovi da se radi o krupnom detetu kod majki sa dijabetesom su: podbulo lice u obliku meseca, kratak vrat, široka ramena, veliki trup i povećana jetra i slezina. Dete ne izgleda proporcionalno.
Postoji direktna povezanost između telesne mase ploda i dužine postojanja dijabetesa kod majke, kao i veza između stepena gojaznosti trudnice i prosečne telesne mase novorođenčeta. Visok sadržaj masnih kiselina u krvi trudnice pogoduje bržem rastu ploda. Gojaznost oca je takođe jedan od faktora rizika za rađanje krupnog deteta. Kod gojaznih trudnica, u drugom i trećem tromesečju je nivo šećera povećan, što upućuje na moguće pogoršanje apsorpcije glukoze, to jest na skriveni dijabetes. Velika količina glukoze kod bebe pojačano opterećuje gušteraču (pankreas), a to takođe pogoduje većim razmerama ploda. Kod majki koje su rodile krupnije dete, vremenom može da se razvije šećerna bolest.
