Kod otprilike 10 do 15 odsto trudnica će se razviti krupniji plod. Lekari često u tome vide određeni rizik za mamino i detetovo zdravlje. Naravno, ne baš u svakom slučaju.

Zašto je beba krupna?

O krupnoj bebi govorimo ako je na rođenju teža od četiri kilograma. Međutim, postoje i „divovske“ bebe, koje pređu i pet ili šest kilograma. Evo mogućih uzroka tog fenomena.

1. Ishrana

Ishrana trudnice treba da zadovolji potrebe njenog i bebinog organizma. Konzumiranje visokokalorične hrane i nedovoljno kretanja se negativno odražava na zdravlje, uzrokujući povećanje telesne mase trudnice i povećan rizik od rađanja krupnog deteta. Glavni test za procenjivanje ženine ishrane u drugoj polovini trudnoće jeste broj kilograma koje je dobila za to vreme. Ukoliko je porast težine veći od 500 grama nedeljno, a buduća mama ima više od 15 nakupljenih kilograma, to mogu da budu pokazatelji da u organizmu ne teče sve na najbolji način. Opasno je i svako oticanje u telu, ali i masne naslage.

2. Nasledni faktori

Razvoj krupnog ploda kod visokih, zdravih roditelja se smatra fiziološkim nasleđem.

Oprezno sa ishranom i opterećenjemPreventivne mere za sprečavanje razvoja krupnog ploda se u prvom redu sprovode kod gojaznih žena, kao i kod onih koje imaju dijabetes. Preporuke su sledeće:◘ treba se hraniti uravnoteženo, smanjujući konzumiranje testenine, pekarskih i poslastičarskih proizvoda, kao i masti◘ poželjno je imati pet do šest manjih obroka na dan◘ treba jesti polako, sa pauzama, a zalogaje što bolje prožvakati◘ jelovnik treba da sadrži što više povrća (salate, zeleno povrće, paradajz, zelje...)◘ dijetu kojom se sprečava razvoj krupnog ploda obavezno treba kombinovati sa vežbanjem, koje je prilagođeno trudnicama (20 do 30 minuta na dan)◘ u slučaju da je trudnica na insulinu, obavezne su redovne kontrole i strogo pridržavanje lekarskih uputstava

Deca su u takvim slučajevima proporcionalna, a na ultrazvučnom pregledu se vidi da odnos dužine bedrene kosti i obima stomaka (jedan od pokazatelja prema kom se ginekolozi orijentišu) ostaje u granicama normale. Verovatnoća rođenja krupne dece se povećava kod roditelja koji su pri porođaju takođe bili krupniji. Takođe je povećana kod žena koje su već rodile krupno dete.

3. Endokrinološke bolesti

U slučaju šećerne bolesti, pri kojoj je narušen proces apsorpcije glukoze (šećera u krvi), promenjeni su svi oblici razmene materija. To uzrokuje nakupljanje prevelike količine glukoze u krvi trudnice i u krvi pupčane vrpce ploda, zbog čega se povećava masa ploda i menja sastav njegovih masnoća. Plod ne raste ravnomerno, a to je uslovljeno periodima povišenog ili sniženog sadržaja šećera u krvi.

Jasni znakovi da se radi o krupnom detetu kod majki sa dijabetesom su: podbulo lice u obliku meseca, kratak vrat, široka ramena, veliki trup i povećana jetra i slezina. Dete ne izgleda proporcionalno.

Postoji direktna povezanost između telesne mase ploda i dužine postojanja dijabetesa kod majke, kao i veza između stepena  gojaznosti trudnice i prosečne telesne mase novorođenčeta. Visok sadržaj masnih kiselina u krvi trudnice pogoduje bržem rastu ploda. Gojaznost oca je takođe jedan od faktora rizika za rađanje krupnog deteta. Kod gojaznih trudnica, u drugom i trećem tromesečju je nivo šećera povećan, što upućuje na moguće pogoršanje apsorpcije glukoze, to jest na skriveni dijabetes. Velika količina glukoze kod bebe pojačano opterećuje gušteraču (pankreas), a to takođe pogoduje većim razmerama ploda. Kod majki koje su rodile krupnije dete, vremenom može da se razvije šećerna bolest.PageBreak
4. Prenesenost

Produžavanje trudnoće takođe može da rezultira rađanjem krupnijeg deteta. Ponekad se radi o tome da žene sa dužim menstrualnim ciklusom rode dete nakon 40. nedelje trudnoće, ali da pritom nema nikakvih simptoma prenesenosti. Kod prave prenesenosti, učestalija su krupnija deca i vidljivi su simptomi starenja posteljice. Kosti lobanje deteta postaju čvršće, što može da oteža tok porođaja, jer glavica više nema takvu fleksibilnost da se prilagodi majčinom porođajnom kanalu.

5. Karakteristike posteljice

Razvoju krupnog ploda pogoduju i neke karakteristike placente. Veća posteljica, koja postane deblja od pet centimetara, omogućava intenzivnu razmenu materija i intenzivniji razvoj ploda. Položaj posteljice na zadnjem zidu materice takođe rezultira intenzivnijim snabdevanjem krvlju i većim rastom deteta. Nekontrolisano produženo uzimanje lekova ili nekih preparata koji poboljšavaju cirkulaciju krvi između materice i placente, takođe pogoduje rastu ploda i razvoju krupnog deteta.

Kako se prati rast bebe?

Kontrolisanje težine ploda

Ginekolog pri svakom pregledu trudnice meri visinu fundusa materice (gornji rub) i obim stomaka. Kod žena sa krupnim plodom, već od 24. nedelje - prekoračenje visine fundusa materice i obima stomaka obično iznosi 3 do 3,5 centimetra i više u odnosu na prosek. Na krupan plod upućuje i obim stomaka veći od 100 centimetara i visina fundusa materice veća od 42 centimetra.

Težina trudnice

Moguće je pretpostaviti da će dete biti krupno ako se telesna masa trudnice povećava nedeljno više od 500 grama, i ako tokom cele trudnoće žena dobije više od 15 kilograma, a da pritom ne postoje simptomi EPH gestoze (oticanje, belančevine u mokraći, povišen krvni pritisak).

Ultrazvučni pregled

Ultrazvuk daje najtačnije podatke o detetovoj veličini. Kod krupnih beba, pokazatelji dimenzija obično prikazuju stanje kao da je beba dve nedelje starija u odnosu na prosek za određeno razdoblje trudnoće.

Odnos dužine bedrene kosti i obima stomaka

To je takođe jedan od glavnih pokazatelja da li trudnica nosi krupno dete.

Ivančica Tarade