SRPKINJA SE PORODILA U NEMAČKOJ - BABICE SU NA DUGME, A PORODILIŠTE JE NESTVARNO: Evo šta se desi kada tražite epidural

Uprkos brojnim negativnim iskustvima sa porođaja koje porodilje dele na Fejsbuk stranici STOP AKUŠERSKOM NASILJU, osvanula je objava mame koja se nedavno porodila u Nemačkoj i koja govori o jednom sasvim drugačijem, pozitivnom iskustvu koje je zasnovano na kvalitetnom odnosu osoblja i uslovima u tamošnjem porodilištu. Ovde nema ni naznaka akušerskog nasilja!

Dalje nastavlja svoju priču detaljno naša žena koja se porodila u Nemačkoj: "Moj porođaj je počeo pucanjem vodenjaka nedelju dana pre predviđenog termina. Nakon pregleda se ispostavilo da je beba u redu i da možemo čekati da kontrakcije počnu redovno da se javljaju. Rečeno mi je da nisam u obavezi da ostanem u samom porođajnom odeljenju, ali da se ne odaljavam suviše od bolnice. Stoga smo suprug i ja odlućili da vreme provedemo u kantini i u bolničkom parku".
U ovom periodu kaže kako je odlazila na preglede na svakih par sati gde su merili bebine otkucaje srca i intenzitet i učestalost kontrakcija. "Kontrakcije su se ustalile tek oko 12 sati od pucanja vodenjaka, tako da nije bilo potrebe za indukcijom. Rečeno mi je da postoje različite vrsta lekova protiv bolova i da ako želim i kada želim možemo početi od leka koji želim".

A o tome kako izgleda bolničko okruženje u Nemačkoj ona je napisala: "Svaka žena se nalazi u odvojenoj sobi za porođaj i u njoj ima širok krevet, joga loptu, konopac, monitor gde se prate kontrakcije i kupatilo. Neke prostorije imaju i veliku kadu, ako žena želi porođaj u vodi. Moj suprug je sve vreme bio sa mnom i davao mi gutljaje vode, soka i zalogaje energetskih čokoladica i komunicirao sa mnom i sa babicom posto ja nisam bila u stanju. Preporučeno je da žena tokom porođaja jede i pije kako bi imala dovoljno snage da izgura ceo porođaj. Otvarala sam se vrlo polako i kada sam bila otvorena oko 8 cm telo je počelo da gura bebu napolje".

Međutim, babica joj je dala do znanja da nije dovoljno otvorena i da ne bi smela da gura, ali u tom momentu ona nije mogla da kontroliše svoje telo. "Tražila sam epidural i anesteziolog je došao za oko 15-20 minuta. Doktorka je dolazila povremeno da uradi ultrazvuk da bi videla u kom položaju je beba. Oko 24 sata od pucanja vodenjaka, doktorica mi je saopstila da se beba zaglavila u najužem delu grlića i da nije uspela da okrene glavu bočno da bi izašla. Predložila je da uradimo carski rez"

Nakon što joj je doktorka predočila potencijalne rizike, kako bi bila svesna šta se događa, a anesteziolog objasnio plan rada, počela je operacija. "Moj suprug je bio sa mnom u operacionoj sali i imali smo priliku da doživimo rođenje našeg deteta zajedno što je bio zaista magičan momenat za oboje. Pedijatar je na kratko pregledao bebu (možda 2 minuta) i svo troje smo vraćeni u porođajnu sobu gde smo proveli naredna dva i po sata. Beba je sve vreme bila vezana za moje grudi kako bi se uspostavila laktacija. Nakon toga, beba i ja smo zajedno preneseni u sobu gde se nalazila još jedna žena sa bebom.

Međutim, pošto je porođaj ove mame bio težak i dugotrajan, doktorka je dozvolila da se njen suprug pridruži i dobili su porodičnu sobu. Babice se bile dostupne na dugme kad god su im trebale, a obroci su mogli da se biraju iz menija svaki dan. "Pošto nisam imala odmah mleka, data mi je na korišćenje električna pumpa, čije korišćenje je bilo pokriveno mojim zdravstvenim osiguranjem. Četiri dana kasnije, otpušteni smo iz bolnice i babica (kod njih babica radi i posao patronažne sestre), je dolazila svaki dan prvih deset dana života bebe da pregleda bebu i mene. Pokazala nam je kako da kupamo bebu i kako da se staramo o njoj. Babica je nastavila da dolazi po potrebi mesecima kasnije i odgovarala na sva pitanja vezana za bebine potrebe i pomagala oko dojenja. Svaka poseta bi trajala oko sat vremena".

Iako je njen porođaj bio dosta dugotrajan, prošlo je sve bez nekih većih komplikacija. "Generalno sam zadovoljna tretmanom koji sam dobila u bolnici iako sam stranac. Tokom celog porođaja sam se osećala dobro i imala sam slobodu da odlučujem o položaju koji želim da zauzmem i lekovime koje želim da uzimam. Uviđam da su mnoge procedure koje se rade tokom porođaja, dojenja i u nezi bebe u Srbiji dosta zastarele i više se ne praktikuju i nisu preporucene od strane SZO i drugih organizacija. Isto tako, bar u Novom Sadu odakle dolazim, veliki problem je i nedovoljan broj zdravstvenih radnika na količinu pacijenata koji pristizu".

BONUS VIDEO:

Izvor: Yumama