Izazivanje porođaja: Kada se primenjuje indukcija?

Indukcija je latinska reč koja u prevodu znači "uvođenje". U akušerstvu se ovaj izraz primenjuje za izazivanje porođaja koji još nije započeo. Pacijenti često ovu reč pogrešno upotrebljavaju za stimulaciju porođaja, kada se daje jedna od supstanci, sintocinon (Syntocinom), koja se može koristiti i za indukciju.

"Motiv za indukciju porođaja je zaključak da je plodu ili majci bolje da se trudnoća završi nego da se nastavi. Indikacije za to mogu poteći od majke, ploda ili od oboje", kaže dr Milica Kostić Anđelić, specijalista ginekologije i akušerstva Opšte bolnice MediGroup.

Najčešći razlog za indukciju porođaja je prekoračenje verovatnog termina porođaja. Donesena trudnoća traje 40 nedelja. Porođaj obično započinje spontano, nekoliko dana oko očekivanog termina. S obzirom na različito trajanje menstrualnog ciklusa žene, teško je pouzdano predvideti termin porođaja i samo se manji procenat žena porađa baš na taj dan. Danas je važeći stav da se može dozvoliti trajanje trudnoće do 42. pune nedelje, računajući od prvog dana poslednje menstruacije.

U praksi, ginekolozi se sa više izvesnosti oslanjaju na objektivne parametre u proceni rasta i starosti trudnoće što omogućava ultrazvučni pregled. Pritom, najegzaktniji momenat za procenu starosti trudnoće je kraj prvog trimestra, u vreme takozvanog dabl-testa (Double Test). On se radi između 11 i 13,6 nedelja od poslednje menstruacije, a njegov sastavni deo je i ultrazvučno merena dužina ploda od glave do trtice, takozvani CRL. 

"Ta se mera smatra najpreciznijom za određivanje starosti trudnoće, te i termina porođaja. Kasnija ultrazvučna merenja su znatno manje primenjiva zato što od polovine drugog trimestra dolazi do izražaja genetski potencijal rasta ploda, tada već bebe mogu da bud krupnije ili sitnije, a ne samo starije ili mlađe. Drugim rečima, zrela beba može da ima i 3 kg, ali i 4,5 kg, a te razlike u rastu počinju da se manifestuju oko polovine trudnoće. To nam je od velikog značaja kada razmišljamo o indukciji porođaja kako ne bismo završili trudnoću bez potpune zrelosti ploda, a time naškodili detetu", kaže naša sagovornica.

Pravi tajming za indukciju

U danima posle navršene 40. nedelje trudnice se intenzivnije kontrolišu kako se ne bi propustili znaci eventualnog pogoršanja stanja ploda i starenja posteljice − takozvana patnja ploda. Ali i da se ujedno ne prenagli sa donošenjem bebe na svet. Oba ekstrema imaju rizike: prevremeno rođena beba može da ima problema sa funkcijom disajnih organa i usporenom adaptacijom na nove uslove.

"Posteljica je organ čije postojanje i funkcija su ograničeni trajanjem trudnoće, te ona nastaje, razvija se, stari i degeneriše unutar devet meseci trajanja trudnoće. Starenje posteljice u suštini prati smanjenje broja i prolaznosti specifičnih krvnih sudova pomoću kojih ona vrši svoju funkciju. Smanjuje se njen kapacitet, a time plod dobija manje hranljivih materija i kiseonika pa počinje da stagnira i da pati od smanjene količine kiseonika koji dobija", objašnjava dr Kostić Anđelić. 

"Procenom CTG-a, izgleda talasa protoka u krvnim sudovima ploda i majke (Doppler), ultrazvučnom procenom ponašanja ploda i količine vode oko njega, imamo dobar uvid u zdravstveno stanje nerođene bebe. Stoga intervenišemo u najpogodnijem momentu po plod kako bi se izbegle navedene opasnosti. Smisao indukcije jeste u smanjenju broja hitnih operativnih porođaja, to jest carskih rezova", ističe naša sagovornica.

Lekar takođe može da indukuje porođaj ukoliko dođe do prskanja plodovih ovojaka (a nema kontrakcija duže od 24 sata) jer su i plod i majka izloženi velikom riziku od infekcije. Takođe se porođaj indukuje ukoliko trudnica ima visok krvni pritisak sa pratećim razvojem komplikacija, gestacijski dijabetes, krvarenje u drugoj polovini trudnoće, ako postoji sumnja na intrauterinu infekciju, usled stanja koja dovode do zastoja u rastu ploda ili je beba u materici ugrožena iz bilo kog razloga i smatra se da će joj nakon rođenja biti lakše nego u postojećim uslovima u materici. Ponekad se porođaj indukuje iz nemedicinskih razloga, kada trudnica i ginekolog usklađuju svoje obaveze i tempiraju datum porođaja po njihovim željama. Ovo je kontroverzna pojava koja sobom nosi određeni rizik po trudnicu i plod.

PageBreak

Foto: Profimedia

Uslovi za primenu

"Osim pomenutih razloga za indukciju porođaja, postoje i uslovi koji moraju biti ispoštovani da bi indukcija bila uspešna i sigurna po majku dete", napominje naša sagovornica.

"Ti uslovi podrazumevaju: normalan CTG, zdrav rad srca ploda, odnosno plod koji neće biti ugrožen vaginalnim porođajem, kao i povoljne karlične mere. Tu takođe spada povoljan akušerski nalaz koji nije isključujući uslov, ali ako on nije optimalan, postoji mogućnost produžene ili neuspešne indukcije, koja će se ipak završiti carskim rezom. U procenjivanju akušerskog nalaza, naročito kada treba da se radi indukcija porođaja, koristi se Bišop skor (Bishop Score, Bishop's Score, Pelvic Score). To je zbir ocena koje se daju za određene karakteristike grlića, a konačna ocena je pokazatelj da li započeti indukciju porođaja ili ne", objašnjava dr Milica Kostić Anđelić.

"Postoji mogućnost modifikovanja skora i to dodavanjem jednog boda za preeklampsiju ili po jednog boda za svaki prethodni vaginalni porođaj, kao i oduzimanjem jednog boda za prvi porođaj, prevremeno prsnuće ovojaka, ili postterminsku trudnoću. Granica povoljnog nalaza je Bišop skor preko 4 ili preko 5, zavisno od autora", kaže naša sagovornica.

Imitacija prirodnog porođaja 

Postoji nekoliko načina indukcije porođaja. Svi oni su, u stvari, pokušaj imitacije prirodnih mehanizama porođaja.

"Aplikovanje prostaglandina u vaginu koji će razmekšati grlić i izazvati dilataciju, ubacivanje prostaglandinskog gela u grlić sa istim efektom ili prokidanje vodenjaka, sa ili bez intravenskog davanja sintocinona, leka koji je sintetski preparat hormona zadnjeg režnja hipofize koji upravlja prirodnim porođajem izazivajući kontrakcije materice. Oksitocin se daje u infuziji, uz praćenje stanja bebe putem CTG monitoringa i redovne preglede stanja grlića. Indukcija takođe može da bude i mehanička. Od mehaničkih metoda, raspolažemo kateterima. Obe metode imaju podjednak učinak, što pokazuju sprovedene studije u svetu", objašnjava naša stručna saradnica.

Kada se započne indukcija, važno je da se aparatom i zapisom povremeno prati srčana akcija ploda, kao i materične kontrakcije − reč je o kardiotokografiji (CTG). Iz takvog zapisa vaš lekar može da zaključi kakva je kondicija deteta, da li postoji „patnja ploda” i da li su počele kontrakcije materice koje porodilja ne mora odmah da oseti. To se radi do momenta kada se steknu uslovi da se žena prevede u porodilište gde se prokida vodenjak i dodatno podstiču dalje kontrakcije. Time započinje aktivna faza porođaja. Stalni nadzor je neophodan za pravilno vođenje toka porođaja, donošenje pravih procena i odluka na vreme, a sve u cilju dobrobiti majke i njene bebe.

Indukcija - zablude

Uobičajena je zabluda da indukovani porođaj duže traje i više boli od prirodno započetog porođaja. Materične kontrakcije imaju svoj intenzitet, bilo da su izazvane lekovima ili su nastale spontano. Razlika je u doživljaju samih kontrakcija. Činjenica je da većina žena nije svesna prirodno započetog porođaja bar nekoliko sati, a da je već i odluka o indukciji praćena anksioznošću i iščekivanjem, te je subjektivni doživljaj da porođaj duže traje.

Učestalost kontrakcija, međutim, često može da bude veća kod porođaja izazvanih prostaglandinima. Takođe, kod indukcije kontrakcije često počinju naglo, a ne postepeno, kao kod prirodnog porođaja. Međutim, problem bola se u današnje vreme uspešno sanira regionalnim anestezijama u porođaju (epiduralnom, spinalnom ili kombinacijom ove dve vrste anestezije po svetski usvojenim protokolima).

"Postoji mogućnost da indukcija “ne uspe”. To znači da materica nije odreagovala na dati lek, nisu se pojavile redovne kontrakcije, nema skraćivanja ili dilatacije grlića i tada se odustaje od dalje indukcije. Protokoli dozvoljavaju da se, ukoliko je to bezbedno po plod i majku, indukcija ponovi, čak i za nekoliko dana, a ako se proceni da bi to bilo rizično po ishod trudnoće, ona se završava carskim rezom", zaključuje dr Milica Kostić Anđelić.

Tekst: Tamara Kostić