Sve što bi trebalo da znate o porođaju

Porođaj započinje ritmičnim i učestalim kontrakcijama, čiji se intenzitet pojačava ispadanjem cervikalnog čepa (sukrvičavi iscedak), prskanjem vodenjaka i oticanjem plodove vode.

Kada "prepoznate" da je porođaj počeo, nemojte istog trenutka da krenete u porodilište. Pred vama je osam do deset sati pre nego što se steknu uslovi za sam porođaj - ako ste prvorotka, ili upola manje - ako ste se već porađali.

Tok porođaja

To je faza koja traje sve dok se grlić potpuno ne otvori. Uz pomoć kontrakcija materice, koje se postepeno pojačavaju, grlić se razmekšava, skraćuje i širi. Kontrakcije nekad podsećaju na menstrualne ili bolove u krstima, a moguće je da ih osećate naizmenično ili na oba mesta u isto vreme. Da bi se odvijale pravilno, odnosno da bi materica dobila dovoljno kiseonika, na samom početku je dovoljno da se relaksacijom smanji potrošnja kiseonika na

mišiće tela. To znači što manje vaše aktivnosti, osim one koja je neophodna. Neke žene osećaju uznemirenost i potrebu da se kreću, kako bi odagnale misli vezane za porođaj. Ali, ako tada puno hodaju, potrošnja kiseonika se uvećava -  veći deo odlazi na mišićni rad potreban za kretanje. Moguće je da to dovede do prestanka kontrakcija ili do njihovog slabljenja, što može da uspori tok porođaja.

Kontrakcije postaju jače
Kako prvo porođajno doba odmiče, kontrakcije postaju jače i duže traju, a pauze između njih su sve kraće, što vodi napredovanju u porođaju. U ovoj fazi se nekad dodaju lekovi, pa je to još jedan faktor koji utiče na intenzitet kontrakcija. Ukoliko ne možete da ostanete mirni dok kontrakcija traje, obavezno dišite duboko - udišući na nos i izdišući na usta (prvi tip disanja). U pauzama između kontrakcija dišite normalno i opustite se što više. (Pročitajte tekst: Značaj pravilnog disanja tokom porođaja)

Kada je grlić otvoren dva-tri centimetra (to je informacija koju čujete od lekara nakon pregleda), produbljeno disanje pojačava pritisak dijafragme o dno materice, a to pojačava bol, pa treba preći na drugi tip - površno i ubrzano disanje, da bi se obezbedio dovoljan priliv kiseonika. U ovoj fazi se u porodilištima rutinski daju lekovi za stimulaciju, koji pojačavaju kontrakcije.

Podrška partnera

Pošto je reč o periodu koji dugo traje, važna je psihološka podrška. Tada dolazi do izražaja prisustvo muža ili druge osobe od poverenja, koja obezbeđuje tu podršku. U slučaju izuzetno jakih kontrakcija, daju se analgetici za ublažavanje bolova. Jedini način da se bolovi uopšte ne osećaju, jeste primena epiduralne analgezije.

Prvo porođajno doba se završava potpunom dilatacijom grlića, odnosno otvorenošću od deset centimetara.

PageBreak

Drugo porođajno doba

Deli se na prelaznu fazu (naziva se i fazom mešanja, jer se mešaju kontrakcije i naponi) i fazu napinjanja.

Prelazna faza

Počinje potpunom dilatacijom grlića, sa prsnutim vodenjakom (ukoliko do tada nije došlo do spontanog prsnuća, lekar će da ga prokine). Traje sve dok se prednjačeći deo ploda (najčešće je to glava, ali može da bude i guza ili noge - tada se govori o karličnom porođaju) ne spusti - da pritiskom na nervne čvorove oko grlića izazove napone.

Pored jakih kontrakcija, ovu fazu prati i osećaj napinjanja, odnosno imate nagon na stolicu, što nikako ne može da bude - jer je urađena klizma. To govori da beba dobro napreduje, da se spustila, pošto taj osećaj izaziva pritisak njene glave na nervne završetke debelog creva. Skoro sve žene kažu da je ovo najteža faza, neke kažu da su čak  želele „od svega da odustanu“, jer su jedva uspevale da se suzdrže od napinjanja i da im je u tim trenucima jedino disanje pomoglo da vladaju situacijom. Jako je važno da se ne napinjete bez dozvole lekara, jer bi moglo da dođe do cepanja grlića ili njegovog spazma (grča), što bi usporilo tok porođaja. Kada kontrakcije prestanu da se javljaju i osećate samo napinjanje, to je znak da je vaš grlić potpuno otvoren.

Faza napinjanja

Ili, drugačije, faza istiskivanja bebe, počinje kada akušer kaže da ne morate više da se suzdržavate od napona, pošto je bebina glava dovoljno nisko. Tada će vas postaviti u položaj za porađanje, a vi ćete slediti uputstva koja vam daju. Ponovo je važno disanje i svesno upravljanje trbušnim mišićima i dijafragmom.

Kada vam lekar kaže da se napnete, najpre treba da izdahnete, a onda udahnete otvorenim ustima što više vazduha i spustite bradu na dole, prema grudnoj kosti. Pravilan položaj glave ne dozvoljava da vam napon ide gore, čime se postiže njegova efikasnost, čuva vaša štitna žlezda i štiti od prskanja kapilara u očima i na licu.

Dok se napinjete najviše što možete, treba da zadržite vazduh u plućima (da ne dišete), pri čemu se dijafragma spušta i potiskuje dno materice na dole, odnosno materica u dijafragmi dobija čvrst oslonac. Tome se pridružuje kontrakcija mišića prednjeg trbušnog zida, što povećava pritisak u trbušnoj duplji. Taj pritisak se posredno prenosi na plod i omogućava njegov brži izlazak. Istovremeno, takav položaj dijafragme omogućava znatno jaču kontrakciju mišića trbušnog zida, koji imaju bolju tačku oslonca u nepokretnim rebrima. Kontrakcije tih mišića ubrzavaju istiskivanje bebe kroz porođajni kanal. Kada napon dugo traje i ne možete da izdržite bez vazduha, brzo izdahnite i ponovo duboko udahnite, dok se sve vreme i dalje napinjete.

U pauzama između napona, uz relaksaciju se primenjuje  duboko i sporo disanje i štedi energija za sledeći napon. Dok se napinjete, važno je da vaš lumbalni deo kičme (krsta) bude priljubljen za krevet, ili izbočen prema  nazad ako se porađate u nekom drugom položaju (sedećem, klečećem, čučećem) - kako bi beba mogla da "ide" pravilno. Izvijanjem u krstima pogrešno usmeravate bebu, što je jedan od razloga zastoja u porođaju.

Nakon dva-tri napona, beba će se spustiti dovoljno nisko da vidite vrh njene glave dok se napinjete. Po završetku napona, opet će se vratiti u porođajni kanal - što je normalno, ali sa svakim sledećim naponom izlazi sve više.

U trenutku kada se prednjačeći deo rađa preko međice, primenjuje se površno i ubrzano disanje (dahtanje), sve dok lekar ili babica ne dozvole ponovno napinjanje, sa kojim se obično i završava rađanje deteta. Kod prvorotki se, u trenutku kada prednjačeći deo izboči međicu - rutinski primenjuje epiziotomija, koja se i ne oseti. Na taj način se meki delovi porođajnog kanala štite od pucanja i skraćuje boravak deteta u porođajnom kanalu.

Treće porođajno doba

Počinje rađanjem deteta i završava se izlaskom posteljice. Posle kraće pauze, pet do deset minuta od izlaska bebe, ponovo ćete osetiti stezanje materice - to su blage kontrakcije kojima se posteljica odvaja od zida materice. Nakon odvajanja, spušta se do vaginalnog kanala, kada treba udahnuti i zadržati dah - tako da dijafragma i središnji trbušni mišić izbace posteljicu. Fiziološki, ovo doba može da traje 30 do 60 minuta. Međutim, pošto se u porodilištima aktivno vodi, traje mnogo kraće. Uzbuđenje koje se oseća nakon rađanja bebe prevlada, tako da se većina žena čak i ne seća ove faze.

Četvrto porođajno doba

Traje oko dva sata. U tom periodu se materica steže, skuplja i prestaje krvarenje - tako da i dalje osećate blage kontrakcije. To se odvija u porođajnoj sali, pod stručnim nadzorom. Nakon toga će vas prebaciti na odeljenje.

U ovoj fazi se kod nekih žena javlja nekontrolisano drhtanje. Može da pomogne pokrivanje ćebetom, mada hladnoća nije uzrok drhtanja. Verovatno ni veliki fizički napor, jer se javlja i kod žena koje su porođene carskim rezom. Međutim, drhtanje nakon par sati prolazi, tako da ne treba brinuti ako se javi. 

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut