U maminim dojkama ima mleka čak i kad beba dođe na svet koju nedelju pre termina, a uz malo dobre volje, laktacija može da se uspostavi čak i mesec dana po rođenju deteta. Kako se hrane bebe koje par nedelja pre termina napuste udoban smeštaj u maminom stomaku, pa se zatim oporavljaju na Institutu za neonatologiju? O  tome smo razgovarali sa dr Niveskom Božinović Prekajski, direktorom Instituta za prevremeno rođenu decu.

Da li se mleko prevremeno porođenih majki razlikuje od onog koje imaju majke beba rođenih u terminu?

- Prevremeno rođenje nije razlog da se kod majke ne razvije laktacija, ali je sastav mleka specifičan. Ono, u stvari, može da pokriva veće potrebe u nutrijentima koje ima prevremeno rođeno dete. Rođenjem pre termina, prekinut je rast - najintenzivniji baš u tom, poslednjem trimestru. Tada su potrebe za gradivnim materijama najveće, da bi beba najviše rasla. Te razlike prati i razlika u sastavu mleka, tako da je u mleku prevremeno porođenih majki više proteina i elemenata kao što su, na primer, natrijum, kalcijum, fosfor. Takvo mleko zadovoljava potrebe prevremeno rođene dece i omogućava im adekvatan rast. Model idealnog rasta je onaj koji bi bio da je beba ostala još u utrobi majke. No, priroda se zaista brine da kvalitet mleka bude određen prema vlastitom detetu, i to smo mnogim studijama dokazali.

Menja li se sa odrastanjem deteta i sastav maminog mleka?

- Sastav maminog mleka je "dinamičan", promenljiv, to je ono što nas orijentiše. Moramo da znamo da li je mleko u prvoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj nedelji, ili posle tog perioda. S obzirom da opada frakcija proteina, na kraju prvog meseca po rođenju - na primer, izjednačava se sa nivoom mleka majke koje su rodile u terminu. Tada prevremeno rođeno dete može da bude hranjeno i mlekom majke koja je rodila u terminu, i mlekom majke koja je rodila pre termina. Ali, to neće zadovoljiti potrebe prevremeno rođene dece. Tada mleko obogaćujemo na poseban način.

Kako izgledaju prvi obroci prevremeno rođenih beba?

- Količina i način ishrane zavisi od kliničke slike. Prvi izbor je paranteralna ishrana (putem vene), a čim to bebina kondicija dozvoli,  organizuje se minimalni unos mleka, koji je nekad 0,1 mililitar na sat ili pola do jednog mililitra dnevno na kilogram bebine težine. Izbor je uvek majčino mleko, iz mnogo razloga. Prvo, imunološki, a drugo zbog infekcije koje se mogu preneti putem mleka.

Kada su prevremeno rođena deca spremna za prvi podoj?

- Prvo je potrebno da majka ima mleka, a drugo da taj refleks sisanja, gutanja i disanja bude potpuno koordinantan. To znači da beba ima snagu da sisa, kao i da može to što posisa i da proguta, i da može da diše za vreme tog akta. To su, uglavnom, bebe u dobroj kondiciji, kad više nisu pod kiseonikom.

Na Institutu za neonatologiju uvek ima oko sto dvadeset mališana, a svega petnaestak majki dojilja, dok su potrebe za mlekom mnogo veće?  

- Koristimo mleko iz banke mleka, i to prvenstveno za sasvim male bebe, koje se rađaju pre trideset i druge nedelje gestacije, sa težinom ispod hiljadu i petsto grama. Porcije zavise od postnatalnog dana, a važni su struktura i sastav mleka u tom uzrastu. Uvek nastojimo da prvi unos hrane bude majčino mleko. Ako se desi da nemamo majčinog, ili mleka  takozvanih donora, onda koristimo specijalizovane formule za prevremeno rođenu decu - koje su takođe različite po strukturi, energetskoj vrednosti i gustini, u odnosu na formule koje odgovaraju terminskoj novorođenčadi.

Kako se snabdevaju majke koje ne ostaju na Institutu?

Banke mleka snabdevaju i majke koje ne ostaju na Institutu sa svojom bebicom. One su upoznate sa procedurom kako se dojka priprema za izmlazanje, obučene su da koriste sterilisane pumpe koje im dajemo, znaju kako se čuva sabirni uzorak mleka u frižideru, a transport se vrši  pod posebnim uslovima, da se temperatura mleka održi. Strogi su i kriterijumi prijema: moramo da  znamo koja je količina stigla, u koje vreme je doneta, ko je doneo, ko je preuzeo mleko, i kako ono može da se odloži i smesti u banku mleka.

Kako se čuvaju rezerve maminog mleka?

- U kućnim uslovima, mamino mleko se čuva u frižideru - u  sterilisanoj, staklenoj flaši, koja je dobro začepljena sterilisanim gumenom čepom. Tako može da ostane do sedamdeset i dva sata. Ukoliko se mleko zamrzava, opet je dobro da to bude u staklenoj boci.

Na Institutu, odmrznuti uzorci se pasterizuju. To je neka vrsta termički hladne obrade, za šta je potreban termostat. Mleko se, zatim, zagreva na 65,5 stepeni. Za to u kućnim uslovima ne postoji mogućnost, već se  koristi alternativno odmrzavanje, i to potapanjem flaše sa mlekom u šerpu sa hladnom vodom, a zatim se voda zagreva, dok ne proključa, pet do deset minuta.

Ima nade i posle deset dana

I desetak dana posle porođaja ima nade da se razvije potpuno adekvatna laktacija po količini mleka, bez obzira da li se porođaj dogodio u dvadeset i sedmoj ili trideset i četvrtoj nedelji. To može da se postigne ukoliko majka počne da se izmlaza, da prazni svoju dojku, ali da ima barem četiri do pet izmlazanja dnevno.

Laktaciju posle carskog reza je takođe moguće uspostaviti, čak mesec dana po porođaju, jer ne znamo kroz kakve će zdravstvene probleme majka da prođe.

Najidealnije mleko iz porodilišta

Najidealnije je, i to smo počeli da razvijamo, kada nam mleko stiže iz porodilišta. Majka već u porodilištu počinje sa izmlazanjem i slanjem tih porcija. Pre toga se rade serološka ispitivanja, jer mleko mora da bude od zdrave mame, koja ne sme da ima nikakvu infekciju. Najozbiljnijim se smatraju takozvane torč infekcije. To može da se prenese kao intrauterina infekcija putem mleka, i za nas je to velika i opasnost, i ograničenje. Dok sve ne ispitamo, majka može mleko da daje samo svojoj bebi. Tek kada nalazi pokažu da je «negativna», njeno mleko možemo da dajemo i drugoj bebi. Taj skrining radimo na Institutu u našoj laboratoriji.