Amniocenteza je vrsta prenatalnog testa koji se prvenstveno koristi za dijagnostikovanje genetskih abnormalnosti i urođenih mana, kao i defekata neuralne cevi.
"Praktično govoreći, amniocenteza uključuje stavljanje tanke igle koja kroz mamin stomak prodire do materice i amnionske tečnosti. Doktor ovo radi obično dok na ultrazvuku gleda gde se beba nalazi radi preciznosti i sigurnosti, a zatim uzima male količine amnionske tečnosti", objašnjava Amber Samuel, lekar , sertifikovani specijalista za majku i fetus i medicinski direktor za specijaliste za akušerstvo-materino-fetalnu medicinu u Hjustonu.
Amnionska tečnost je tečnost koja okružuje vašu bebu tokom trudnoće i sadrži neke fetalne ćelije sa genetskim informacijama. Ako je lekar predložio amniocentezu, možda se pitate koliko je ovaj test bezbedan, zašto se koristi i da li je pravi za vas.
Šta je amniocenteza?
Amniocenteza je prenatalna procedura koja se obično izvodi između 15. i 20. nedelje trudnoće. To uključuje testiranje amnionske tečnosti da bi se dijagnostikovala genetska stanja ili urođene mane.
Razlozi za izvođenje amniocenteze
Najčešće se amniocenteza radi jer se sumnja na genetsku ili fetalnu abnormalnost, kaže dr Semjuel. "Ovo je najverovatnije zbog abnormalnih rezultata neinvazivnog testa krvi kod pacijenta ili abnormalnosti koja se vidi na prenatalnom ultrazvuku."
Amniocenteza se može koristiti za dijagnozu sledećeg:
- Hromozomski poremećaji uzrokovani nedostajućim, oštećenim ili dodatnim hromozomima, uključujući trizomiju 13 (Patauov sindrom), trizomiju 18 (Edvardsov sindrom), trizomiju 21 (Daunov sindrom ) i Tarnerov sindrom
- Genetski poremećaji koji su rezultat mutacija gena, kao što su cistična fibroza, bolest srpastih ćelija i Tai-Sachsova bolest
- Defekti neuralne cevi, koji uključuju spina bifidu i anencefaliju
- Amnio takođe može da proveri da li postoje određene prenatalne infekcije i Rh bolest. Konačno, vaš lekar može tražiti amniocintezu za lečenje polihidramniona (nagomilavanje amnionske tečnosti).
Amniocenteza naspram prenatalnih skrining testova
Amniocenteza se naziva prenatalni dijagnostički test jer utvrđuje da li vaša beba ima genetski poremećaj. S druge strane, prenatalni skrining testovi, uključujući testove krvi i ultrazvuk, mogu vam reći samo da li vaša beba ima veći rizik od poremećaja.
U prošlosti, amniocenteza je korišćena za ispitivanje razvoja pluća bebe, ali se retko radi u tu svrhu, kaže Sami Tabah, lekar za fetalnu medicinu majki "Deo obrazloženja je da su indikacije isporuke vremenom postale bolje standardizovane i mi bismo doneli tu odluku bez obzira na to šta bi test pokazao."
Kome se najčešće savetje da uradi amniocintezu:
- Starost majke, jer se rizik od hromozomskog stanja povećava nakon 35. godine
- Porodična istorija genetskih stanja
- Prethodno dete ili trudnoća sa urođenom manom
- Abnormalni rezultati prenatalnog skrining testa
- Neobični nalazi ultrazvuka
Ponekad je odluka da se uradi amniocenteza više o izboru pacijenta; roditelji žele da utvrde da li su hromozomi njihove bebe normalni, kaže dr Majkl Čačković, lekar za fetalnu medicinu majke i klinički vanredni profesor akušerstva i ginekologije na Veksner medicinskom centru Univerziteta Ohajo, piše Parents.com.
"Ali, ponekad roditelji sačekaju da beba bude u opasnosti i na osnovu toga se odluče za test", kaže dr Čačković. "To je veoma lični izbor koji se odnosi na prikupljanje važnih i korisnih informacija o trudnoći."
Kada se radi amniocenteza?
Amniocenteza je najčešći prenatalni dijagnostički test koji se nudi trudnicama u drugom tromesečju. Obično se izvodi između 15 i 20 nedelje trudnoće. Testiranje pre 15 nedelja može biti štetno za bebu u razvoju.
Šta se dešava tokom postupka amniocenteze?
Amniocentezu može da uradi opšti ginekolog ili perinatolog, specijalizovan za medicinu majke i fetusa. Iako je svaki lekar drugačiji, obično možete očekivati sledeće stvari tokom amniocenteze:
- Od vas će se tražiti da legnete na leđa.
- Na ultrazvuku se pokazuje položaj vaše bebe i placente, tako da lekar može da pronađe džep tečnosti iz koga se ne nalazi ni jedno ni drugo.
- Lekar će vam očistiti stomak antiseptikom.
- Tanka igla će biti ubačena u vaš stomak, a zatim kroz matericu, da bi se povukla mala količina amnionske tečnosti.
- Kada se uzorak ukloni, otkucaji srca vaše bebe će biti provereni ultrazvukom.
- Cela procedura će trajati oko 30 minuta, prema Klivlendskoj klinici, ali igla je unutra samo oko jedan ili dva minuta.
Kako izgleda amniocenteza?
Mnogi ljudi prilikom amniocenteze ne osete iglu na koži, kaže dr Čačković. "Ali kada igla uđe u matericu, može se osećati kao bol u zadnjici. Neki pacijenti takođe imaju osećaj grčeva, dok drugi osećaju pritisak."
Šta očekivati nakon amniocenteze
Nakon amniocenteze, neki ljudi mogu iskusiti grčeve. Takođe postoji šansa za uočavanje ili pojačan iscedak, kaže Majkl Plat-Faulkner, ginekolog. Većina ljudi se dobro snalazi sa lekovima protiv bolova bez recepta i odmara se nakon procedure.
Verovatno će vam biti rečeno da izbegavate teške vežbe ili fizičku aktivnost u naredna 24 sata, kaže dr Tabbah. "Uobičajeno, kažem porodicama da uzmu slobodan dan na poslu i odmore dan zahvata. Oni se mogu vratiti svojim normalnim aktivnostima dan nakon toga."
Takođe treba da pazite na bilo kakve abnormalne neželjene efekte, iako su oni retki. Na primer, ako doživite bilo kakve kontrakcije, obavestite svog lekara, kaže dr Tabah. Takođe treba da ih kontaktirate zbog sledećih simptoma nakon amniocenteze:
- Krvarenje
- Curenje tečnosti
- Ekstremni bol u stomaku ili grčevi
- Groznica
- Promene u pražnjenju
- Razlike u kretanju vaše bebe
- Vaši simptomi trudnoće iz nedelje u nedelju
Rizici od amniocenteze
Iako je amniocenteza bezbedna i veoma precizna procedura, ona dolazi sa nekim rizicima, uključujući sledeće:
- Pobačaj. Postoji veoma mali rizik od pobačaja (manje od 1%) nakon amniocinteze. Ali, kada se uporedi sa gubicima u trudnoći bez amniocenteze, rizik je otprilike isti.
- Infekcija materice: Curenje amnionske tečnosti , što se dešava u oko 2% slučajeva
- Vaginalno krvarenje, koje se javlja u oko 2% do 3% slučajeva
- Prevremeni porođaj. "Kako se približavate vremenu kada beba može da preživi van materice, rizik postaje prevremeni porođaj", kaže dr Čačković.
- Rh senzibilizacija. Ako bebina krv dospe u krvotok trudnice, a krvne grupe su različite, može doći do komplikacija.
- Povreda bebe iglom, što je veoma retko
Kako se pripremiti za amniocentezu
Obično ne morate ništa posebno da radite da biste se pripremili za amniocentezu. Pre toga možete jesti i piti normalno, ali ako uzimate bilo kakve lekove za razređivanje krvi, možda ćete biti zamoljeni da ih ne uzimate na dan procedure, kaže dr Semjuel.
Najveći izazov sa kojim se neki ljudi suočavaju je suočavanje sa svojom anksioznošću oko procedure i mogućih rezultata. Ali dr Čačković podseća pacijente da je amniocenteza bezbedna procedura. "To će vam pomoći tako što ćete isključiti loše stvari i dati vam vremena da prihvatite stvari koje niste očekivali. To je važna stvar jer vam omogućava bolju drugu polovinu trudnoće."
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)