Ko su današnje tate, očevi i ćalci? Ivan Štibl objasnio nam je zašto se uloga oca danas menja

Generacije mnogih današnjih očeva, kao i one nešto starije, odrastale su u vremenu koje je bilo izuzetno izazovno, kako za njihove roditelje, tako i za decu. To, naravno, važi za oba pola – taj period nije bio manje izazovan ženama nego muškarcima, niti obrnuto. Jednoj devojčici u to vreme bili su potrebni roditelji isto onoliko koliko i jednom dečaku.

Sa druge strane, okružen sam pažljivim muškarcima koji se nesebično daju svima koje vole. Pored posla koji obavljaju, svaki slobodan trenutak provode sa decom, suprugom, porodicom ili devojkom. U suštini, nisu sebični i umeju da postave prioritete u životu. Ti muškarci su uglavnom emotivni i kako daju 100% svojih emocija onima koje vole, tako i očekuju da im se to vrati.

Međutim, taj deo nekad izostane. Ne zato što ih neko ne voli, već zato što se smatra da su "jake" osobe, muškarci koji sve mogu da podnesu i kojima pokazivanje emocija nije od primarnog značaja. Moje mišljenje je da je svakom živom biću važno da oseti emociju druge osobe, da zna da je voljen. Verujem da to važi i za muškarce.

Priča je nastala primarno iz ta dva razloga - da zajedno osvestimo potrebu celo-životnog razvoja muškaraca u svakom pogledu, koji će tako zadovoljniji sobom imati jači i zdraviji uticaj na svoju okolinu, a sa druge strane da zajedno osvestimo koje su to lične potrebe muškaraca i kako ih podržati u dinamičnom svetu u kome se nalazimo.

Čime će se "Ćalac" baviti ćemo imati svi prilike da vidimo. Trenutno su to jako interesantne emisije, u kojima ćemo ugostiti razne ljude koji će imati šta da kažu. Mogu da najavim postavku internet stranice za koju očekujemo da će biti završena do kraja godine, na kojoj ćemo deliti sadržaj koji se tiče ove teme, kao i najave za sve dalje aktivnosti koje će Ćalac imati."

Koliko je danas uloga oca promenjena, u odnosu na naše očeve, nekadašnje predstave?

"Uloga oca, kao i uloga majke se menja konstantno. Ja bih to nazvao promenjiva konstanta, ako već i ne postoji takav naziv. Zašto tako mislim? Hajde da verujemo da majka i otac jako vole svoje decu i da im žele najbolje, bilo da žive u 14, 20. veku ili u današnje vreme. To je konstantno. Ono što je promenjivo je zapravo način kako oni pokazuju svoju ljubav i kako podržavaju decu u tome da na kraju imaju "najbolje". Taj način se sigurno menja jer se sve okolnosti menjaju.

Za sebe mogu da kažem da sam trenutno maksimalno moguće dobar tata devojčici koja ima 6 godina i dečaku koji ima 12 godina. Isto mogu da kažem da verujem da sam bio odličan tata devojčici koja je imala dve godine i dečaku koji je imao dve godine.
Međutim ne mogu da kažem da sam dobar tata dečaku od 15 godina jer nikada nisam bio tata dečaku tog uzrasta. Moj sin će tek za tri godine imati toliko godina, a za tri godine i okolnosti mogu da se promene.

Moj stil očinstva i ono što danas radim da bih podržao svoje dete može biti potpuno pogrešno za tri godine. Ono što želim da kažem je da je uloga oca kao i majke jako promenjena i da će se uvek menjati, pa je sa tim u vezi jako važno shvatiti da je i naš lični razvoj jako bitan i da tradicionalni pristupi najverovatnije nisu najbolji za sve elemente vaspitanja ukoliko želimo deci najbolje.

Dobro je da je uloga očeva promenjena jer sam mišljenja da ne treba da bude ista. Kada moj sin postane otac i kada već iskusi tu ulogu kroz nekoliko životnih situacija, voleo bih da mi kaže: "Ćale, sećam se da si ti sa mnom radio drugačije ali ja ću ovako jer mislim da je bolje." Veće su šanse da će mi reći "Nisi imao pojma". Šta god od toga da bude biću zadovoljan. To će biti jasna poruka da se razvija i najverovatnije radi baš ono najbolje za svoje dete.”

Koja je po vama razlika izmeðu tate, oca i ćalca?

“Ovo je često pitanje ne samo od ljudi koji se interesuju za Ćalca već je pitanje i koje sami sebi postavljamo. Ne postoji definicija tate, oca ili ćalca, prosto je onako kako to neko prihvati. Mene kada to pitaju ja uglavnom odgovorim istim pitanjem koje je zapravo zaista tu odgovor.

Odgovor je i u onome koji sluša i u onome koji pita, da pita sebe šta to predstavlja za njega i šta je on svojoj deci. Ja ne mislim za sebe da sam ćalac svojoj deci u svakom trenutku. Ako bih se vratio kroz vreme mislim da sam bio najviše otac, a za mene otac predstavlja strogu, manje emotivnu figuru u porodici.Otac zna gde su granice i često te granice nisu visoko, dete brzo dođe do njih.

Danas verujem da sam taj identitet oca osetno smanjio i mnogo se bolje osećam u koži tate ili ćalca (deluje da se i deca osećaju bolje pored tate ili ćalca). Tata bi bio neko ko je jako fokusiran na decu, neko kome su deca bukvalno sve i koji možda čak i nema postavjene granice kao otac ili su te granice jako visoko. Tata često zaboravi na sebe, na svoje lične potrebe, a nekada zapostavi i mamu zbog dece. Šta tačno predstavlja "Ćalac", to ćemo svi zajedno učiti i upijati kroz aktivnosti "Ćalca" u narednim mesecima i godinama.”

Na koje sve načine su tate uključene u život svoje dece danas u različitim periodima - od trudnoće, brige o bebi, detetu do puberteta?

“Ono što mogu da kažem su načini na koje su tate iz mog okruženja uključene u život svoje dece i to opet sa dozom rezerve jer ne znam sve. U mom okruženju su muškarci jako uključeni u odrastanje svoje dece. Znam jako puno primera gde oni sa puno emocija dele trenutke kada su prvi put videli dete, još u porodilištu ili kada su prvi put kupali bebu ili kada nisu spavali celu noć, pa to prepričavaju sa dozom žaljenja, međutim ne uspevaju da sakriju da im to u isto vreme predstavlja i zadovoljstvo.

Muškarac treba da bude uključen u život svoje dece uvek podjednako, bez razlike u periodima odrastanja. Tokom svakog perioda treba da bude podrška majci svoje dece, primer deci i najsnažniji oslonac.”

Koje su to predrasude o očevima kojima želite da se bavite?

“Predrasuda je prirodan deo naših iskustava, zasnovana najčešće na nedostatku znanja i na društvenom uticaju, a kasnije ojačana emocijama. Ono ka čemu ćemo se najviše usmeriti je muškarac koji se ponaša u skladu sa predrasudama okruženja samo zato što je dozvolio da te predrasude postanu ono što on misli da je jedino prihvatljivo.”

Gde očevima danas treba najviše podrške, razumevanja, a nerado je traže?

“Danas muškarci nerado traže podršku, tačka. Nevezano za temu. Tako i kada pričamo o očevima, deluje da muškarci ne traže podršku, a da se onda srame neuspeha i kao rešenje nalaze povlačenje iz akcije. Ovo je čisto moja opservacija onoga što sam video u svojoj okolini i što čujem od poznanika. Jedna od budućih aktivnosti koje će Ćalac imati su istraživanja u saradnji sa priznatim agencijama, sa ciljem razumevanja gde je muškarac danas, i kao otac i kao pojedinac u društvu.”

Šta se od Ćalca uči što mama ne zna?

“Ne postoji ništa što dete uči samo od jednog roditelja. Veliki ekvilajzer nema ni kod mame ni kod tate nijedan parametar na nuli ili na maksimumu. Svi su negde oko sredine, neki je nešto ispod, neki iznad i onaj koji je kod mame ispod sredine, kod tate treba da bude iznad i obrnuto. Tako ja vidim savršeno roditeljstvo. Kada neko od roditelja zakaže, tu je drugi roditelj da uskoči i da pojača taj deo na maksimum.

Problem nastaje kada se jedan ekvilajzer isključi. Ćalac je jako bitna figura u porodici i od njega mogu da uče i deca i ostali članovi, kao što i on može da uči od njih. On svakako doprinosi sigurnošću, to je nekako već usidreno kao normalno stanje ali ono što ostavlja neizbrisiv pozitivni trag kod dece je emocija i nežnost koju dobiju od ćalca.”

Kako danas ravnopravan partnerski odnos izgleda u praksi - da li ćalci zaista u svemu pomažu ili se nekad i izvlače?

“Pre svega pitanje je šta je ravnopravan partnerski odnos. Nekome je to da se jasno podele poslovi na muške i ženske i da se onda jasno znaju odgovornosti. Nekome je opet da ako danas i žena zarađuje i radi minimum osam sati dnevno, da je onda normalno i očekivano da muškarac prostire veš, ustane u sred noći i bude budan uz bebu koja plače dok mama spava i slično.

Mišljenja sam da treba prvo videti šta je ravnopravni odnos, sigurno nije identično definisan svuda, a onda pristupiti tom odnosu na pravi način Da ne bih ostao dužan, mislim da se izvlače i ćalci i mame, da za "izvlačenje" sigurno oboje imaju objašnjenje i da postoji način da se to "izvlačenje" preinači u neki savršeni ekvilajzer.”

Da li su u nekim stvarima očevi neopravdano potisnuti u životu deteta?

“Mislim da jesu. Ako izuzmemo očeve koji se sami potisnu, postoje oni koji žele da budu u životima svoje dece ali nisu u mogućnosti. Ćalac će sigruno obrađivati i ovu temu ali na sistematičan način, u smeru pronalaženja podrške i stručno definisanog načina za unapređenje odnosa u porodici."

Kada najčešće se tate suočavaju s problemima u odnosu s decom? Kako ih rešavaju?

“Najveći problem sa kojim se suočavaju je u periodu kada dete postaje svoja ličnost i kada je potrebno da osveste potrebu da dete stvara sebe, bez obzira da li je to u skladu sa očevim vrednostima ili nije. Dete ne treba da bude kopija roditelja već da stvori svoju ličnost, svoja iskustva, svoje vrednosti - tu se često stvore konflikti izmedju tate i deteta, ali i između mame i deteta.

Ono što smo čuli od stručnih ljudi koji su nam bili gosti u Ćalac podkastu, a da je zajedničko, je zapravo to što danas često roditelji dozvole da se dogodi problem u odnosu sa detetom mnogo ranije nego što je to prihvatljivo. Dozvoljavaju deci da imaju neke životne stavove i odluke u godinama kada za to nisu spremni.

Tako vidimo decu koja nešto izričito ne žele i javno se suprotstavljaju roditeljima, a pritom imaju samo pet godina u tom trenutku. Jedan gost, koji se bavi psihologijom i psihoterapijom, nam je u neformalnom razgovoru rekao da nije isto kada dete kaže "Osećam se zapostavljeno" ili "Tužan sam zato što...." ili "Voleo bih da izađemo napolje da se igramo" kao i kada kaže "Neću da se kupam pred spavanje" ili "Mrzim vaspitačicu jer je danas vikala na mene" (ovde roditelji čuju da je vaspitačica vikala na njihovo dete, a ne čuju da je njihovo dete izgovorilo reč "mrzim") ili "Voleo bih da se danas ne izuvam i hodam po kući obuven". Naglasio je da je jako bitno razdvajati prve primere od drugih jer su prvi oni koji su razvojni za dete, a drugi su oni na koje je roditelj uticao da postanu problemi koje imaju pre vremena.”

Kako to i mame mogu biti Ćalci?

“Svi mogu da uđu u cipele Ćalca. Dete treba da ima i mušku i žensku figuru u svom životu. Najbolje je da imaju tatu i mamu pored sebe, ali nekada to nije slučaj, pa se zamene pronalaze u drugim osobama koje su u njihovim životima.

Nekada je čak i ta muška figura u mami, koja je uz njih i tada je jako teško za mamu da ispuni sve svoje uloge. Da se razumemo, svako od nas menja uloge tokom jednog dana ili nedelje, meseca, godine. Svi možemo da budemo po malo mame, majke, očevi, ćalci, tate, drugari, braća, sestre, u zavisnosti od trenutka u kome se nalazimo. Teško je kada moramo da preuzmemo neku od uloga na duži vremenski period, a da u isto vreme zadržimo postojeću ulogu. Mame mogu biti ćalci i lepo je da to ponekada budu, a one mame koje su sticajem okolnosti dugoročno i ćalci, treba im se naći i podržati ih."

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO