NIKADA NEĆU BITI MAJKA KAKVU SAM IMALA: Ispovest mame koja je sve učinila da ne ponovi greške svojih roditelja

Kada postanemo roditelji, sve ono što smo preživeli kao deca u disfunkcionalnim, problematičnim porodicama odjednom izlazi na videlo. Jedna mama napisala je kako ju je to što je imala teško detinjstvo, nateralo da sada kada je sama postala majka da sve od sebe da te kobne roditeljske greške nikada ne napravi.

Gledanje mog sina kako raste i doživljava svet, čak i sa 6 meseci, vratilo mi je ekstremno osećanje usamljenosti dok sam se sećala kako moji roditelji nisu provodili mnogo vremena sa mnom dok sam bila mala. Kad god sam morala da donesem odluku o roditeljstvu sa svojim mužem, čak i tako malu kao kada treba da prestanem da dojim, osećala sam se krivom: Koja odluka će ga nepopravljivo zeznuti, kao što su moji roditelji mene? U kom trenutku kao da bi mi neko rekao: „Hej! Nemaš pojma kako da budeš roditelj jer te niko nije odgajao kako treba”?

Odgovor za mene je bila psihoterapija, i to mnogo terapije. Kako sam počela da se lečim i razgovaram sa drugim roditeljima, shvatila sam da je dosta nas imalo teško detinjstvo. Shvatili smo koji metod suočavanja i obrade problema najbolje funkcioniše za nas, i učimo kako da volimo svoju decu kao što učimo da volimo sebe.

Nemojte se zavaravati - ovo nije lako. Ako prevazilazite loše detinjstvo dok pokušavate da budete roditelj, zaslužujete veliko priznanje i tapšanje po leđima. Takođe zaslužujete da znate da su vaša deca zaista srećna što vas imaju za roditelja, baš vas, a evo i zašto."

1. Motivisani ste

"Ništa vas  neće pokrenuti na promenu kao bol zbog lošeg detinjstva. Nazovite to motivacijom, nazovite to pravednim ogorčenjem, ali ožiljci iz detinjstva učinili su me još odlučnijom da budem dobar roditelj. Ovaj osećaj koji se može razviti kao instinkt preživljavanja u detinjstvu je ono što bi moglo da vas izdvoji kao roditelja", kaže dr Fren Volfiš, psihoterapeut za odnose sa Beverli Hilsa, autor knjige The Self-Avare Parent.

Dr Fran objašnjava: „Većina ljudi koji su preživeli loše detinjstvo i nisu bacili bolan, iskren pogled u sebe često ponavljaju stare, loše roditeljske obrasce i postaju negativna statistika. Psihoterapija i visok nivo motivacije su potrebni da bi se promenili ovi generacijski obrasci. S druge strane, manji je procenat ljudi koji su imali veoma loše detinjstvo i koji su rešeni da postanu bolji roditelj.  Ali u stvari, lično sam videla kako mnogi uspevaju. Videla sam decu narcisoidnih, šizofrenih, bipolarnih, pa čak i sociopatskih ličnosti kako preokrenu stvari i postanu kompetentni, efikasni roditelji puni ljubavi. Promena je moguća. Mnogo se spekulisalo i pisalo o tome šta je potrebno da bi se napravila promena. Jedno znam sigurno: motivacija i odlučnost su preduslovi, a bol je obično najveći motivator za promenu.”

2. Osetljivi ste

"Iako je svakako moguće negovati empatiju kada odrastamo sa dva srećna roditelja, iz prve ruke mogu reći da su me bol, zanemarivanje i usamljenost koje sam iskusila tokom svojih mlađih godina učinili mnogo saosećajnijom prema onima oko mene, a posebno prema mojoj deci." Dr Karol Lieberman, poznati psihijatar sa Beverli Hilsa i autor bestselera, slaže se: „Ljudi koji su imali bolno detinjstvo često se zaklinju da nikada neće biti tako neosetljivi, nedostupni ili okrutni kao njihovi roditelji. Oni mogu bolje da razumeju bol kroz koji bi njihova sopstvena deca potencijalno mogla da prođu."

Ali, kao što znamo mi roditelji koji se oporavljamo od lošeg detinjstva, nije uvek tako lako – put do lošeg roditeljstva može biti popločan dobrim namerama. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u lečenju dece i porodica, dr Liberman upozorava: „Ali, često je ove dobre namere teško sprovesti jer im se ožiljci iz sopstvenog bolnog detinjstva suprotstavljaju. Ako je neko odrastao u domu u kome je jedan roditelj bio alkoholičar i nedostupan, moglo bi da se desi da uradi istu stvar, iako zna koliko to dete boli. Odgovor je da odete na psihoterapiju ako ste imali bolno detinjstvo koja će vam pomoći da prevaziđete ožiljke iz prošlosti."

3. Jaki ste

Posebno bolno iskustvo iz detinjstva nesumnjivo će imati uticaja, ali vam takođe može uliti nepokolebljivu unutrašnju snagu u mladosti. Šameka Funderburk, autorka i majka dvoje djece, kaže da je ova otpornost bila posledica njenog smjštanja u hraniteljstku porodicu kada je imala 6 godina. Funderburk kaže za: „Imala sam 4 godine kada je moja majka počela da nas ostavlja– ona bi rekla da se brinem o svojim sestrama i otišla. Danas znam da mi je to pomoglo da budem bolja majka svojoj deci jer poznajem bol zapostavljanja. To je bol koji nikada ne želim da moja deca osete. Iskustvo mog detinjstva me je učinilo zrelom u mladosti. Ovo iskustvo mi je dalo snagu koja mi je potrebna da postanem dobar roditelj svojoj deci.”

4. Mudri ste

“Mnogo godina mi je bilo teško da shvatim da može doći do bilo kakvog pomaka u načinu na koji su me tretirali kao dete. Ali kako sam počela da se lečim i stvaram nove obrasce sa svojom decom, mogu da vidim napredovanje. Činjenica da sam videla svoje roditelje kako prave tako razorne greške možda me je spasila da ih sama ne napravim.”

Stručnjak za odnose Ejpril Masini kaže: „Vaš odnos sa prošlošću igra veliku ulogu u tome kako vodite sopstveni život - posebno kao roditelj. U stvari, vaša prošla iskustva su manje važna od odnosa koji imate s njima. Drugim rečima, mogli ste da imate užasno detinjstvo i iskoristite to iskustvo da uradite sada sve sasvim drugačije. Mnogi uspešni roditelji imaju uspeha jer su naučili iz onoga što je bilo bolno u njihovom detinjstvu i preokrenuli stvari za svoju decu.”

5. Prisutni ste

"Ovo je bio najteži roditeljski zadatak za mene dok sam odrastala u razorenoj kući. Provodila sam celo detinjstvo pokušavajući da se isključim i kako ne bih upila svu bol svojih roditelja, a sada treba da prihvatim svaki trenutak sa svojom decom? Ne baš lako rešenje za mene je došlo kroz kombinaciju terapije i meditacije. Iz dana u dan radim na tome da oslobodim svoju anksioznost i samo ostanem u trenutku. Konačno sam na mestu gde mogu da kažem da cenim vreme koje imam sa svojom decom nakon što stvari stavim u perspektivu: čak i najteži delovi roditeljstva su kratki i slatki."

„Bolno detinjstvo nije nešto što ikome želimo da poželimo. Svi znamo da ne možemo da promenimo prošlost, ali možemo da promenimo način na koji biramo da živimo u sadašnjosti i da iskoristimo svoja negativna iskustva da nam pomognu u budućnosti. Gledati svoju decu kako rastu i znati da ćete im pružiti sve što im je potrebno i emocionalno i fizički izuzetno je nagrađujuće, znajući odakle ste došli“, kaže Eli Hirš, osnivač Mommi Masters-a i majka troje dečaka.

6. Vi ste uzor

"Tako je primamljivo biti mučenik kada postaneš roditelj sa iskustvom lošeg detinjstva. Moji roditelji nikada nisu obraćali pažnju na mene, pa zašto bih ja sada obraćala pažnju na sebe? Sada je sve podređeno mojoj deci. Trebalo bi da se poništim i dam im celu sebe, da znaju da su voljeni.

Pre nekoliko godina, ovaj stav mi je imao savršenog smisla. Sada, zahvaljujući jasnoći terapije, shvatam ono što verujem da je jedna od najvažnijih roditeljskih istina: Ne možete dati ljubav deci ako je nemate prema sebi. Ne možete očekivati da vaša deca imaju zdravu ljubav prema sebi ako ne volite sebe. Dr Džon Mekgrejl, stručnjak za samopoboljšanje iz Los Anđelesa, kaže: „Drugi način da to kažemo je da kada ponovo postanemo roditelj – i često nam je tada potrebna i stručna pomoć — u poziciji smo da svojoj deci pružimo ljubav, negu, podršku i stabilnost koju mi nismo imali. Možemo im dozvoliti da pronađu svoj put uz pažljivo vođstvo i odgovarajuću disciplinu i da  okončamo tradiciju disfunkcije. Osposobljeni smo da budemo roditelji kakve nismo imali!“

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO