KAKO TI TO NE MOŽEŠ, POGLEDAJ BRATA: Ako poredite stariju i mlađu decu, kvarite im odnos i ličnosti

Skoro svi roditelji će praviti poređenja između svoje dece. Može početi čim se rodi drugo dete i roditelji vide po čemu se razlikuju od prvog. To se može nastaviti kako deca rastu i roditelji zatim upoređuju kako se njihova deca ponašaju, koje su njihove sposobnosti, a možda čak i kako izgledaju. Međutim, ako se to i radi, to nikada ne treba reći deci. Zato što su, iako u srodstvu, braća i sestre su svoji. Oni imaju jedinstvene talente i interesovanja. I te stvari treba slaviti i negovati, a ne pokušavati da braća i sestre prave primere jedni od drugih. Ne samo da će ovo omogućiti deci da dostignu svoj puni potencijal, već i neće imati pritisak da postanu nešto što nisu.

Problem sa ovim je što braća i sestre nisu zamišljeni da budu isti. Oni su tu da imaju svoje jedinstvene ličnosti i da imaju sopstveni stil u životu. Ali ako roditelji ne paze da zadrže poređenja za sebe, prema publikaciji, ovo može biti nešto što im šteti. I brat i sestra koji se osećaju da ne mogu biti tako dobri kao njihov stariji će patiti na duge staze. Upoređivanjem jedan brat i sestra će uvek biti viđeni kao „bolji“ od drugog. A kada se to dogodi, odnos između braće i sestara može početi da pati zbog ogorčenosti što se uvek upoređuju.

Prema Poppi & Geoffu Spenseru, „poređenje je ugrađeno u naš biološki mozak“. Kao takvo, logično je da roditelji upoređuju jednog brata ili sestru sa drugim. Kada se ta poređenja verbalizuju, počinju problemi. Najčešće u vidu suparništva Zbog toga roditelji moraju da obezbede da njihova poređenja nikada ne dođu do ušiju njihove dece. Jer kada se to poređenje jednom čuje, nema povratka.

Kada deca osećaju da su zaglavljena u „nepromenljivim ulogama“ u porodici, „suparništvo i ogorčenost“ mogu da zavladaju, prema WebMD-u. I pošto već postoji mogućnost da se ova osećanja pojave bez dodatnog pritiska upoređivanja jednog sa drugim, dolivanje ulja na vatru ne pomaže situaciji. To znači da poređenja koju roditelji prave treba da zadrže za sebe, tako da svako prisutno rivalstvo među braćom i sestrama može biti nešto što deca mogu prevazići umesto da ih prati u odraslom dobu.

Proslavite razlike

Roditeljima može biti teško da shvate činjenicu da iako njihova deca potiču od istih roditelja i odgajana su na isti način, mogu biti potpuno različiti ljudi. Ali oni i jesu različiti ljudi. I te razlike treba slaviti u odnosu a ne koristi jedno dete kao primer za drugo. Prema dr Silvia Rimm, doktoru, roditelji imaju tendenciju da stavljaju etikete na svoju decu. Često da bi se videli talenti koje najstarije dete poseduje, a mlađe ne. Kada se to dogodi, prema publikaciji, postoji pritisak na braću i sestre da „u nečemu budu najbolji u porodici“. Ovo povećava konkurentnost između braće i sestara, koja već prirodno postoji. Ako roditelji mogu jednostavno dozvoliti deci da otkriju ko su i ne upoređuju jednog brata ili sestru sa drugim, deca će cvetati. A kada se to dogodi, ne samo da će oni postati najbolji, već i njihovi odnosi  neće biti zategnuti kao rezultat godina poređenja i takmičenja.
(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO