Mnogi roditelji su se u vaspitanju dece okretali savetima čuvenog dečjeg psihijatra, dr Svetomira Bojanina, koji je preminuo u 92. godini. Dr Bojanin je uvek isticao ljubav kao najbolju metodu vaspitanja, a gotovo da nema osobe koja nije čula njegovu čuvenu izjavu: "Batina nije iz raja izašla, nju su iz raja oterali", kao i njegove stavove o tome zašto deca imaju izlive besa. 

"Udarac po ruci da boli ili taj prut, to su vrlo štetne stvari, zato što dete neće nas voleti više ako ga bijemo, niti će voleti život više ako ga bijemo. Sa tim bolom što taj prut nanese, nikoga ne vaspitavamo. Ali kad dete oseti da nas je povredilo duboko, da smo ga mi, na primer, ošamarili, što ne bi trebalo, oseti to kao naš gnev, kao neku našu nesreću što nam je to učinilo, taj jedan šamar je dosta za ceo život, u bilo kom uzrastu da se dobije. Ali se ne sme ići na to da vaspitavamo dete kaznama i kažnjavanjima, ono mora da oseti da me je povredilo", rekao je dr Bojanin u emisiji "Agape" prilikom gostovanja 2005. godine.

"Ne smemo lagati, život je jedna velika istina, i bolest je istina i lažna egzistencija je istina i to se može samo istinom lečiti. Nikakvim tehnikama ponašanja, već istinom, da ga volim i da ga sad ne volim kad je takav, taj jedan odnos autentičnog življenja, to je jedini način sa decom. Naravno da padnemo, da smo nemoćni da to održimo do kraja, ne treba da patimo kad pogrešimo, svi grešimo", poručio je on tada roditeljima.

Na pitanje kada decu treba vaspitavati, od kog uzrasta, čuveni dečji psihijatar jer odgovorio: "Sa decom treba živeti. Sa decom treba živeti. Sa decom treba da se mazimo, pa da jede, pa da ga kupamo, kad nešto uradi dobro da ga pohvalimo, kad nešto pogreši da kažeš 'no-no'. Onaj roditelji koji može da kaže detetu i u 15. godini: 'Šta to radiš?', a on se zastidi, to je onda imao nekakav doživljajni odnos sa tim detetom".

Dr Bojanin je tom prilikom govorio i o razmaženoj deci, kao i o tome zašto nije dobro da dete ima previše igračaka.

"Mi ne možemo dete da pustimo, dete koje je razmaženo je dete kojem je sve davano, kao stvari, kao vrednost u stvarima, kad počnu pokloni pa svaki čas neko donese igračku, dete ima hrpu igračaka, ne zna ni koje su. Te igračke su u stvari bacili između nas i ne vidimo se od tih igračaka. Mora se znati da se za velike praznike daju veliki pokloni, a za male praznike mali pokloni, tako se unosi neki sistem i red u mišljenje deteta. Ono mora znati da je taj poklon donela tetka iz Belog Manastira, iz Valjeva, ono zato voli i igračku i tetku. Ali ako dete ima igračku, a ne zna ni ko mu je doneo, nju rašrafi sutra ujutru, onda pravimo onu decu koja ošamare majku ako ne može nešto da im kupi".

Dečji psihijatar govorio je i da se deca ne vaspitavaju rečima.

"Vaspitanje počinje time što se volimo, ugledamo se jedno na drugo, upijamo, oni od nas upijaju ponašanje, ne vaspitava se rečima. Niko nije postao dobar što je tata pridikovao da bude dobar, ali ako se tata ponašao tako da je sin kroz identifikaciju bio takođe dobar, onda je to prava stvar. I naravno, moramo znati da dete ima i svoju volju, i svoje želje i svoju estetiku i da za tu njegovu estetiku da recimo sluša glasnu muziku, a mi hoćemo da spavamo popodne, moramo naći neke sporazume. Dete je ličnost od nultog dana".

BONUS VIDEO:

VASPITANJE BATINAMA NEDOPUSTIVO! Srbi misle da je NORMALNO TUĆI decu, a zapravo je to OGROMAN PROBLEM (KURIR TELEVIZIJA) Kurir televizija

(Agape/Yumama/N. Z.)