Jeste li ikada osetili taj emotivni vrtlog u želucu kad svoje malene ostavite u naručju vrtića?

Nedavno me to pitanje zateklo, poput neočekivanog udarca u srce. Bio je to trenutak kad sam stala usred misli – da li trebam da budem iskrena i da priznam da mi srce tone kad čujem plač svog sina kako moli da ga ne ostavim ili ću odabrati diplomatski odgovor, reći da je sve u najboljem redu?

Kao majka, priznajem, nalazim se negde između te dve krajnosti. Psihološkinja, svojom stručnošću, bila je brza u otkrivanju da imam problema sa poverenjem. I u pravu je.

Postoje dani kad verujem samo sebi, a briga za dobrobit svog deteta postaje svojevrsno emocionalno hodanje po žici, piše Supermame.hr.

Ali, nemojmo kriviti vaspitačice u vrtiću. One su heroji s osmihom koji se suočavaju sa našim malim divljacima i grade im drugi dom.

Sledeći korak od psihologinje bio je savet da moram pronaći svoje vlastito vreme, trenutak mira u ovom vrtlogu roditeljstva. I danas, dok jurcam kroz more rublja i pokušavam nadmašiti haos, shvatila sam koliko je ta mala doza mira važna. "Ja danas nisam sela", razmišljam, dok kuvam supu, hranim mačku, idem u prodavnicu, šetnju i pokušavam da budem logoped, sve u istom danu.

Tako dragi roditelji, možda je vreme da priznamo da je “vreme za sebe” postalo luksuz koji samo retki od nas doživljavaju.

Taj trenutak kad možemo disati, popiti kafu i biti sami sa sobom postao je gotovo mitološki. Dok se suočavamo sa svojim vlastitim izazovima i nedaćama, neka nas barem podseti da smo svi zajedno u ovoj ludnici zvanoj roditeljstvo, a svaka od nas nosi svoj vlastiti kovčeg emocija koje pokušavamo pospremiti dok koračamo ovom stazom majčinstva.

(Yumama)

BONUS VIDEO:

Majka objavila snimak kako vaspitačica sklanja dečaka s Daunom sa pozornice instagram/_draganamandic