Hvalili ste se da vam dete obožava vrtić, a onda se desilo da mu je odlazak postao najveća trauma. Šta može biti razlog i kako reagovati?
Roditelji ostanu iznenađeni kad njihov mališan, nakon godinu ili dve, odjednom počne odbijati odlazak u vrtić i to često dramatično. Ova je regresija poznata psiholozima i roditelje ne treba zabrinjavati, ali je njihova reakcija ključna za rešavanje problema.
Možda će vas zanimati
Promena u rutini ili skok u razvoju
Separacijska anksioznost kod polaska u vrtić normalna je pojava, ali ponekad se ona može javiti i nakon što je dete već potpuno adaptirano u grupu. Najčešći razlog ovakvog ponašanja je neka promena u detetovom životu. Ako je dete dobilo brata ili sestru, izbacilo popodnevno spavanje, preselilo ili izašlo iz neke druge rutine, to može biti okidač za ovakvu situaciju.
Dečiji psiholog Saša Lin ističe kako okidač za takve regresije nije uvek promena u detetovu životu već može biti znak njegovog rasta i razvoja. Kako dete raste tako se mienja i njegovo razumevanje sveta koji ga okružuje, što ponekad može biti prilično emotivno za decu koja još uče prihvatiti svoje emocije.
Budite dosledni u svojoj odluci
Ako se nađete u ovakvoj situaciji važno je da sarađujete sa vaspitačicama i da zajedno pokušate pronaći najbolje rešenje za pomoć detetu. Iako će se činiti da je dobro dete ostaviti kući kad mu je teško ili provesti više vremena s njim u vrtiću, to uglavnom stvara sasvim suprotan efekt.
Dodatni izostanci iz vrtića samo postiču detetov strah i anksioznost pa je važno da roditelji ostanu dosledni u svojoj odluci hoće li dete nastaviti ići u vrtić ili će pronaći drugu opciju za čuvanje.
Detetu možete olakšati separacijsku anksioznost tako što ćete mu, u dogovoru s vaspitačicama, u ovoj fazi dozvoliti da u vrtić nosi svoju omiljenu igračku. Nakon vrtića možete uspostaviti neki vaš ritual koji će ga opustiti i razveseliti. Imajte na umu da je ovo uobičajena faza u razvoju i da će proći.
(Yumama)
