"UVEK MI JE NEDOSTAJAO DEO MENE": David je preživeli blizanac, ovo je njegova priča - "Još osećam da je duhom sa mnom"

Svima je poznato da blizanci imaju neku posebnu vezu koja ne može da se opiše, ali kakav je osećaj za onog ko svoju "drugu polovinu" izgubi.

On je otkrio da je u stomaku rastao sa sestrom, ali i kakvo je stanje u kući oduvek bilo jer svaki rođendan, svaki praznik, posebno bi ih podsetio na tu tragičnu situaciju.

"Moja bliznakinja, Davn, umrla je prilikom rođenja. Kod kuće se o tome nije razgovaralo, moralo se nastaviti sa životom, to je tada bio stav. Moja majka je bila prilično stroga žena, koja je imala običaj da svoje emocije gurne pod tepih i ostavi ih tamo da ih gaze. Moje prvo sećanje da je pomenut moj blizanac bilo je kada je majka iz vedra neba rekla: 'Pojeli ste svu hranu, i nije ostalo ništa za našeg blizanca'", govori David i dodaje:

"Rođendani su mač sa dve oštrice. Proslava je, ali ne možete da se ne setite da je taj dan trebalo da slavi dvoje. Uvek sam imao blizak odnos sa starijom sestrom. Znala je moja osećanja. Na moj 50. rođendan, dala mi je dugačku kutiju i rekla: 'Ovo je za tebe i Davn'. Bila su to dva ljiljana, bio je to prvi poklon za Davn. Imao sam divnih poklona u životu, ali ovo mi je značilo više od bilo čega. Te noći sam pričao sa svojim ocem i sestrom, prvi put je tata izgovorio ime bliznakinje. Rekao je da je imala plavu kovrdžavu kosu, a ja sam po prvi put osetio da se oslobodio da priča o tome."

David je kasnije krenuo na sastanke sa ljudima koji su doživeli isto iskustvo, i kaže da je to kao "otključavanje ekspres lonca", ali da mu je mnogo pomoglo.

"Ljudi jednostavno ne prepoznaju taj gubitak. Sastanci se odnose na zajedničko iskustvo. Nema kritika, nema osuda, nema reči: 'To se dogodilo pre 50 godina, nije važno'. To je prilika da pokažete sebe, prilika da ako želite sa sobom povedete i svoje blizance. Još uvek osećam da je moja sestra duhom sa mnom, i nadam se da će uvek biti", zaključio je David.

(Yumama)