Priča mame Tamare koja se vratila u Srbiju: Želela sam da moje dete zna odakle je i gde pripada

Kao jedan od najvećih problema naše države neizostavno se navodi broj ljudi koji napušta zemlju u želji za uspehom i potrebi za dobrim standardom, boljim uslovima za stanovanje i sređenim životom bez stresa.

Tamara je odrasla u Kanadi, diplomirala u Londonu, a master studije završila je u Holandiji gde je kasnije nekoliko godina i živela i radila.

"Mislila sam da je bilo dosta i da je bilo vreme da se vratim kući. U Srbiji su bili svi moji. Želela sam da moje dete raste sa bakama i dedama, želela sam da zna odakle je i gde pripada. Da mu Srbija ne bude zemlja u koju se ide kada je raspust na 15 dana."

Kako kaže, na zapadu porodice žive od vikenda do vikenda, a u toku nedelje decu ostavljaju u devne boravke ili dadiljama. Dok u Srbiji još uvek nije tako, mada idemo ka tome...

"Kada bih rekla da je kod nas lošije nego preko, slagala bih. Kod nas još uvek roditelji posle posla stignu i da se poigraju sa svojom decom, doduše sve manje ali je tako. Srećni su oni koji rade do 17h i imaju tu mogućnost da pročitaju detetu priču za laku noć. Dosta roditelja na zapadu tokom pauze za ručak ode po dete i izvede ga u parkić na sat vremena da provede malo vremena sa njim. U parkiću možete videti decu i roditelje u poslovnoj garderobi kako se igraju. I to im je sve u toku dana."

Međutim u Holandiji žene imaju drugačije uslove.

"U Holandiji, gde sam živela, majke imaju mogućnst da rade skraćeno kako bi se posvetile deci i porodici. Holanđani su specifični, dosta polažu na porodcu. Kaže se da su Holanđanke najsrećnije žene na svetu, i možda i jeste tako, jer imaju mogućnost da biraju koliko će sati da rade u toku nedelje. U Holandiji prosto podstiču parove da imaju decu. Ova država, takođe, daje povlastice roditeljima sa više dece. Trudnica ne vidi doktora do pred porođaj, ali joj trudnoću vodi babica, sem ako postoje ozbiljne komplikacije. Posle porođaja, ako želite, patronažna sestra može da vam bude na usluzi 10 dana. To podrazumeva da pruža pomoć oko bebe, kuće, ručka pa čak i da ide u nabavku ako vi to zahtevate. Svi koji rade i žive u Holandiji, a imaju decu, država im pomaže u vidu odeće, vannastavnih aktivnosti do detetove osamnaeste godine. Kada dete napuni 16 godina, ako još uvek ide u školu, dobija određenu svotu novca, neku vrstu džeparaca, od države."

Ali Vi ste ipak odlučili da dete odgajate u Srbiji, zbog čega?

"Kao što kažu, kod kuće je najlepše. Nekada se pokajem što sam se vratila, a nekada mi je drago."

Foto: Privatna arhiva

U Srbiji ste pokrenuli i svoj posao, a znamo koliko je teško biti zaposlena majka, kako Vi usklađujete posao i majčinstvo? Da li Vam neko pomaže?

"Ništa nije toliko teško kada se voli. Nekada zna da bude naporno uskladiti sve obaveze, posvetiti dovoljno vremena detetu i porodici, ali uvek se nađe vremena za sve. Moje radno vreme je fleksibilno i uglavnom se organizujem tako da radim kada mi je ćerka u vrtiću ili kada uveče ode na spavanje. U toku dana kada je kod kuće, uglavnom vreme provodimo zajedno radeći svari koje nas ispunjvaju. Veliku podršku imam od supruga i od svojih roditelja, tako da ako mi je potrebno vreme za rad uvek neko pritrči u pomoć. Bitna je organizacija i sve dođe na svoje."

Zbog čega ste odlučili da se bavite privatnim poslom?

"Ja sam odrastala sa roditeljima koji su privatnici i zbog prirode posla uvek su imali vremena za mene. Tek sada vidim da su to vreme nadoknađivali kada ja odem na spavanje ili kada sam u školi, ali ni u jednom trenutku nisam osetila da mi nedostaju. To sam htela i ja za svoje dete. Pre nego što sam postala majka, radila sam u velikim korporacijama u inostranstu i kod nas, znam šta znači kada ne možete da izađete iz kancelarije pre osam uveče ili da budete sa detetom ako je bolesno. Htela sam da budem gospodar svoga vremena i želela sam da moje dete odraste sa majkom koja je uvek prisutna. Naravno nekada se desi da legnem u tri ujutru, a ustanem u šest kako bih završila sve, ali isplati se zarad nje."

Da li je vaš posao zanimljiv i koliko je isplativ?

"Lolly & Olie Handmade je mala proizvodnja i počela je sa radom pre par meseci. Mi nudimo inovativne i kvalitetne proizvode za bebe koje ne možete naći kod nas. Nudimo sve ono što je meni nedostajalo dok je moja kćerka bila mala kako bi svakodnevne aktivnosti bile lakše i praktičnije. I za sada je isplativo. Optimista sam jer volim ono što radim."

Svaki početak je težak, a Tamara kaže da je najvažnije biti uporan. Mamama koje imaju ideju, ali se plaše da započnu posao, ona savetuje da moraju da istraju do kraja u onome što su zamislile.

"Kod nas ljudi ne veruju toliko domaćoj proizvodnji i domaćem proizvođaču, retki su oni koji imaju poverenja u proizvode sa našeg tržišta. Na zapadu se ceni ručni rad i mali proizvođači. Ali opet treba istrajati. Sa svih strana duvaju vetrovi ali treba ostati čvrsto na zemlji. I kada ste dobili prvo, drugo ili treće dete bili ste uplašeni ali ste se izborili sa svojim strahom jer ste znali da nema nazad. Ono što volite i do čega vam je stalo treba gajiti. Treba prevazići strah i znati svoj cilj, a moj je da uspem u onome što radim i volim."