Koliko tečnosti treba da unosimo leti? Evo koliko je minimum i od čega sve zavisi

Voda je izvor života, što potvrđuje i činjenica da gotovo 70 odsto površine naše planete i oko 60 odsto čovekovog organizma čini upravo voda. Zbog toga je njenu ravnotežu i u našoj okolini i u našem organizmu jako važno održavati.

Više je načina kojima može da se odredi individualni preporučeni dnevni unos tečnosti u odnosu na starost, telesnu masu, zdravstveno stanje, intenzitet telesne aktivnosti, godišnje doba i druge činioce. Ali, kada je reč o zdravoj populaciji odnosno pojedincu, Institute of Medicine postavlja jedan od najboljih modela pravilne hidracije nazvan "8 čaša vode na dan". Ova preporučena količina vode podrazumeva 1,5 do dva litra na dan, što je prosečna potreba za tečnosti kod odraslih osoba.

Važna je vrsta tečnosti koja se unosi

Kod hidracije nije važna samo količina i vrsta tečnosti, već i pravilno pristupanje njenom unosu, jer će jedino telo koje se pravilno hidrira moći optimalno da sprovodi sve svoje metaboličke procese. Zato se preporučuje da se u periodu od 9 do 21 sat popije oko pola litra vode tokom svaka tri sata, odnosno ukupno oko dva litra vode.

Svima onima koji se bave bilo kakvom telesnom aktivnošću, rade teže fizičke poslove ili se pojačano znoje u ovim letnjim mesecima, biće potrebno da unesu i nešto veću količinu kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost. Upravo u situacijama kada je potreban povećan unos tečnosti u organizam mnogi znaju da preteraju s unosom vode.

Naime, u ovim slučajevima osim vode dolazi i do gubitka elektrolita, a preteranim unosom vode telo se dodatno "ispira" što dovodi do hiponatrijemije ili tzv. otrovanja vodom. Kako osim vode dolazi i do gubitka mnogih minerala poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma, najbolje ih je nadoknaditi konzumacijom prirodnih voćnih i povrćnih sokova, nezaslađenih čajeva, supa, variva i medicinskih pripravaka – oralnih rehidracijskih rastvora i sportskih napitaka bogatih elektrolitima, vitaminima i mineralima. Odličan izvor tečnosti je i "mokra hrana", odnosno mleko i fermentisani mlečni napici posebno kada je reč o hidraciji kod dece.

Puno je ideja kako možemo da se osvežimo tokom letnjih meseci, a da istovremeno pravilno rehidriramo telo. Uživanje u rashlađenom voću značajno doprinosi unosu tečnosti u telo, pa tako jedna kriška lubenice (300g), dve kriške dinje ili jedan veliki krastavac mogu da zamene jednu čašu vode (250ml). Kao alternativu klasičnoj konzumaciji, voće poput breskve, dinje, lubenice, limuna, jagode ili borovnice u obliku zaleđenih kockica možemo da iskoristimo za pripremanje aromatizovane vode bez dodatnih šećera, bogate vitaminima i mineralima.

Prirodni sladoledi, na vodenoj i mlečnoj bazi mogu takođe da budu odličan izvor tečnosti, a jako se lako pripremaju. Prirodan sok narandže, limuna, limete, ali i mešano voće može jednostavno da se stavi u kalupe za sladoled, a kao kvalitetan međuobrok preporučuje se jogurtni sladoled od mešanog bobičastog, egzotičnog ili sezonskog voća poput breskvi, marelica i nektarina u kombinaciji s jogurtom.

Gazirana pića treba izbegavati

Problem s gaziranim pićima je što ona na prvu pružaju osećaj "gašenja" žeđi, jer CO2, koji je prisutan u njima, naduje želudac stvarajući osećaj napunjenosti, ali zbog toga se popije mnogo manja količina tečnosti od one koja je potrebna za hidraciju organizma.

Gazirana pića posebno su popularna među decom i tinejdžerima, pa su upravo oni izloženi riziku dehidracije u vrućim letnim danima.

Kada je reč o kafi i alkoholnim pićima ona imaju diuretski učinak, što ih čini "tečnostima bez tečnosti", stoga se uz njihovu konzumaciju uvek savjetuje propratna čaša vode.

BONUS VIDEO:

(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatkković)