Saveti nutricioniste: Kada saznate šta sve gazirani sokovi uzrokuju, verovatno ćete dobro razmisliti da li da ih date detetu

Puni šećera, ovi napici telu nude prazne kalorije - koje se, generalno, pretvaraju u masti. Osim toga, sprečavaju uzimanje važnih hranljivih materija - vitamina, minerala, vlakana...

Gojaznost

Važno je znati da gazirani sokovi utiču na pojavu gojaznosti. Dokazano je da, ako se pije tri decilitra gaziranog pića dnevno, telesna težina može da se za mesec dana poveća i do jednog kilograma.

Dijabetes

Konzumiranje gaziranih sokova smanjuje sposobnost organizma da metaboliše šećer, pa posledično dovodi do dijabetesa, kao i do razvoja metaboličkog sindroma. On se karakteriše prekomernom težinom, visokim krvnim pritiskom i povećanim nivoom šećera i triglicerida u krvi.

Oštećenje jetre

Činjenica je da gazirani sokovi oštećuju jetru, a njihovo dugogodišnje konzumiranje može da dovede čak i do ciroze. Voćni šećer fruktoza iz gaziranih sokova, koji se većinom apsorbuje u jetri, odgovoran je za ovo oštećenje.

Bubrežni kamenci

Fosforna kiselina iz gaziranih sokova menja sastav urina i dovodi do stvaranja bubrežnih kamenaca.

Loši zubi

Ni zubi nisu pošteđeni. Gazirani sokovi oštećuju zubnu gleđ i utrostručuju rizik od razvoja karijesa.

Želudačne tegobe

Konzumiranje gaziranih sokova uzrokuje pojavu gorušice zbog povećane kiselosti, a velika količina ugljendioksida može da dovede do nadutosti želuca.

Slabija koncentracija i spavanje

Pored velikog sadržaja šećera, ovi napici sadrže i kofein, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze. Jedna limenka gaziranog pića sa kofeinom je isto kao šoljica crne kafe. Zato deca koja ih piju, imaju problema sa snom, ali i sa koncentracijom pri učenju.

Gubitak koštane mase

Narušavanje acidobazne ravnoteže u korist povećanja kiselosti krvi, predstavlja rizik za gubitak koštane mase. Naime, podizanje nivoa kiselosti uzrokuje neravnotežu kalcijuma, kao alkalnog minerala u cirkulaciji. U normalnim okolnostima, telo prirodnim mehanizmom, pomoću zdrave ishrane, reguliše odnos kalcijuma i fosfora u krvi, poznat kao acidobazna ravnoteža, ili pH krvi. Međutim, ako se uzme više fosfata putem hrane ili pića, potrebno je i više kalcijuma. Ukoliko se ne unese dovoljno kalcijuma preko mleka, sira, ribe i lisnatog povrća - telo će da ga obezbedi iz kostiju i zuba, čime će da smanji njihovu gustinu. A to će da rezultira prevremenom osteoporozom i gubitkom zuba.

Za decu u razvoju, narušavanje acidobazne ravnoteže je izrazito opasno, zbog oštećenja koštanih struktura, jer se u razvojnom periodu formiraju kosti za ceo život. Konzumiranje gaziranih sokova, bogatih fosfatima, može da ugrozi taj proces i dovede do nepovratnih oštećenja. Pored toga, pojačana kiselost može da dovede do gorušice, umora, sniženog imuniteta, bolova u kostima i pojave kandidijaze (infekcija koju uzrokuju gljivice, najčešće Candida albicans).

Loša ishrana

Pijenjem slatkih gaziranih pića, smanjuje se osećaj gladi, zbog  njihove visoke energetske vrednosti. Zbog toga se u organizam unosi manje nutritivno vrednih sastojaka.

Opasni veštački zaslađivači

Iako se obično misli da gazirana pića bez šećera nisu štetna, istina je drugačija. Sva gazirana pića sadrže ugljenu, fosfornu ili limunsku kiselinu - koje narušavaju acidobaznu ravnotežu, kao i toksične veštačke zaslađivače: aspartam, acesulfam K i sukralozu.

Aspartam ili njegove komponente mogu da izazovu sindrom hroničnog umora, glavobolju, migrenu, slabost, uznemirenost, mučninu, kožni osip, nervozu. Acesulfam K sadrži metilen hlorid, koji može da izazove glavobolju, depresiju, mentalnu konfuziju, smetnje sa vidom, oštećenje jetre i bubrega.

Zablude o "lekovitosti"

Pojedini roditelji daju gazirane napitke deci koja imaju želudačne infekcije, kako bi im olakšali tegobe. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je učinak potpuno suprotan. Naime, infekcija privremeno oštećuje ćelije želudačne i crevne sluznice, a napici sa visokim sadržajem šećera dodatno pogoršavaju situaciju. U medicinskim rastvorima za rehidrataciju, koji se preporučuju u takvim stanjima, odnos šećera i soli je optimalan, pri čemu šećer podstiče apsorpciju soli.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista