Prolećne alergije kod dece: polenska kijavica

Mnogo je alergijskih oboljenja, ali ćemo se mi pozabaviti alergijskim rinitisom, koji je poznatiji kao polenska kijavica.

Da li su alergije nasledne?

Sklonost - predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je konstitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija. Međutim, nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može, ali ne mora da ima istu alergijsku reakciju kao neko od njegovih bliskih srodnika. Naravno, dete može da ima alergiju i ako u porodici NEMA alergijskih bolesti.

Šta su alergijske bolesti?

Kada se alergijska reakcija „lokalizuje“ u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu), dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja, koja se nazivaju alergijskim bolestima.

Ako je mesto „alergijske borbe“ koža - razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva) izaziva astmu, kod crevnih alergija može da se javi proliv, a najopasnija alergijska reakcija je anafilaktički šok, koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (na primer, penicilinski šok).

Zašto je baš proleće kritičan period?

Jedna od najzastupljenijih alergija je na polen, koji je ključni faktor razmnožavanja biljaka, tako da ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom, stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa od polena teško može da se pobegne tokom celog proleća. Naravno, veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće, ali je ova priča tipično prolećna!

Koje su najčešće prolećne alergije?

Kod dece se alergija na polen najčešće manifestuje kao polenska kijavica (alergijski rinitis) ili alergijska (polenska) astma.

Kako nastaje polenska kijavica - alergijski rinitis?

Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta. Na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela, što se manifestuje otokom sluznice - koja luči providan, vodnjikav sekret. Kako je nos prvi na „udaru“, ne čudi što većina dece sa alergijom na polen ima baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu).

Kako izgleda dete sa polenskom kijavicom?

Takva dečica se lako prepoznaju - stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako „zakrvavljene“ oči, zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis). Tegobe počinju sa cvetanjem trava, mada se pogrešno povezuju sa „macama“ koje stvaraju topole. Nisu mace odgovorne za alergijsku reakciju, već nevidljivi polen raznih vrsta trava koje cvetaju skoro u isto vreme kada se pojave i mace. Pravo vreme za cvetanje trava nije uvek lako pogoditi - jer ono, u stvari, zavisi od zime, koja zna i da se produži, ali je obično u martu. Postoje i trave koje cvetaju u jesenjem periodu. Takva je ambrozija, koja raste duž rečnih tokova, a koja pravi probleme alergičnoj deci već od avgusta.

Kako se stiže do dijagnoze?

Pedijatar veoma lako postavi dijagnozu alergijske kijavice, a njena potvrda se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane kožne probe, koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (to baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne, imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Kada se jednom postavi dijagnoza, većina roditelja može sama da prepozna ovu bolest kod svoje dece.

Kako se leči?

Stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi. Najvažniji lekovi pripadaju grupi antihistaminika, koji blokiraju dejstvo histamina - jednog od najvažnijih medijatora alergijske reakcije. Stari (sada skoro zaboravljeni) preparati su imali jedno neprijatno neželjeno dejstvo - uspavljivanje deteta. Zato su razvijeni (već odavno nisu baš sasvim novi) Pressing, Claritine, Aerius, Zyrtec... Ti antihistaminici ne prodiru u mozak, pa nemaju uspavljujući efekat. Njihova efikasnost u borbi protiv alergijske reakcije je ista kao kod „starih“ lekova ili, čak, veća. Velika prednost je što se lek daje u samo jednoj, jutarnjoj dozi, pa je opasnost od zaboravljanja da se uzme veoma mala. Veliki broj dece se uspešno kontroliše antihistaminicima, tako da mogu da uživaju u čarima proleća. Ipak, jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju - „ozbiljnijim lekovima“, kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos (Beconase, Nasocort, Flixonase, Nasonex...). Veoma su efikasni, ali ih ne treba uzimati „na svoju ruku“, već se prethodno posavetovati sa pedijatrom. Naravno, to nisu „bauci“ od lekova, ali njihova prekomerna i produžena primena može da dovede do nepotrebnih komplikacija.

Kada početi terapiju?

Ne treba čekati da se alergija „razbukta“, pa početi sa terapijom. Idealno je da se par nedelja pre cvetanja trava započne lečenje, iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi antihistaminsku terapiju (preciznije bi bilo reći profilaksu - prevenciju).

Tekst: Dr Tanja Vukomanović, pedijatar; Ass. Dr Goran Vukomanović, pedijatar