OSVOJIO JE PREKO 100 MEDALJA NA MEĐUNARODNIM TAKMIČENJIMA: Veljko Varničić je uspešni mladi džudista

Postoje deca koja ostvaruju neverovatne uspehe u aktivnosti kojom se bave. Jedan dečak Veljko Varničić osvojio je brojne nagrade u džudu, a njegovi roditelji su veoma ponosni na njega. Počeo je da trenira vrlo mali, a njegova mama Dragana ispričala nam je kako su prepoznali talenat, koje uspehe je postigao, ali i zašto je džudo dobar sport za dete.

Veljko je počeo da trenira džudo kada je pošao u prvi razred, tačnije, pre 7 i po godina.

Kako ste prepoznali talenat i ljubav prema ovom sportu?

On je sportski tip deteta, tako da mu talenta ne manjka za bavljenje bilo kojim sportom, a džudo je zavoleo odmah na prvom treningu. Znali smo da će mu više odgovarati individualni sport, jer nije baš timski igrač.

Zašto baš džudo?

Džudo je poznat kao dobra osnova za bavljenje bilo kojim sportom, a i kao sport gde, pored fizičke spremnosti, sportista mora dosta da razmišlja. Veljko je 2017. uporedo sa džudom trenirao godinu dana i vaterpolo, gde je isto bio veoma uspešan, ali je ljubav prema džudou pobedila i nastavio sa ovim sportom.

Kakve uspehe je vaš sin ostvario u džudu?

Veljko je osvajač više od 100 medalja na raznim međunarodnim takmičenjima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, finalista prvenstva države 5 puta, a svakako, najveći uspeh je prvo mesto u Mostaru na turniru Borsa open, gde je u svojoj kategoriji osvojio prvo mesto u konkurenciji takmicara iz preko 50 država.

Pored tehnike, šta je sve naučio kroz ovaj sport? Koje osobine i kvaliteti se stiču uz ovu borilačku veštinu?

Kroz ovaj sport, pored tehnike i pravilnog fizickog razvoja, vrlo je bitno to što se okružio decom koja se takođe bave sportom, razvio osećaj za timski rad i, što je najbitnije, naučio je da dobija i gubi, da na svojim greškama uči i teži da to ispravi i sledeći put bude bolji. Kako se nositi sa porazom, kako biti istrajan i uporan, naučio je da poštuje pravila sporta, odluke trenera, iako se nekad sa njima i ne slaže, poštovanje autoriteta, poštovanje protivnika i slično.

Kako Veljko uspeva da napravi balans između škole i treninga?

Balans se lako napravi ako se smanje aktivnosti kao što su igranje onlajn igrica i preterano "blejanje" na društvenim mrežama. Vremena i za školu i za sport može da nađe svako dete. Gde ima volje, ima i načina.

Mnogi misle da su borilačke veštine u bliskoj vezi sa nasiljem. Na koji način učite dete da je džudo plemenita veština i isključivo sport?

Po mom mišljenju, baš naprotiv. Deca koja se bave borilačkim veštinama se bore na tatamiju, a na ulici su vrlo mirna, jer tu, možda i prirodnu, želju dece za borbom zadovolje u sali, pa nemaju potrebu da se dokazuju na ulici. Svi džudisti znaju da je svaka borilačka veština plemenita i da nema veze sa nasiljem.

Koliko je vaša uloga važna u podsticanju njegovog talenata za džudo?

Uloga nas kao roditelja je, po mom mišljenju, bitna samo u smislu podrške. Ne mešamo se u odluke trenera i potpuno poverenje imamo u njega i klub.

izvor: yumama

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budzeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.