'Čuvajte svoj glas, jer vam treba za čitav život': Logoped savetuje kako da vodimo računa o govornom aparatu

Danas je Svetski dan glasa! U mnogim državama sveta 16. april je posvećen glasu kao glavnom sredstvu komunikacije. Ideja o Svetskom danu glasa nastala je u Brazilu 1999. godine od strane fonijatara, otorinolaringologa i drugih stručnjaka koji se bave glasom. Oni su hteli da skrenu pažnju na rane simptome koji mogu da ukažu na tumor glasnica i grla.

Kada se stiču glas i govor?

Glas i govor se stiču u najranijem detinjstvu. Dete imitira pokrete govornih organa i pokušava da produkuje glas sličan onom koji čuje u svojoj okolini. Glas nastaje vibriranjem glasnica koje se ne može ostvariti bez adekvatno kontrolisanog izdaha. Način na koji koristimo glas menja se kroz sva životna razdoblja (rano detinjstvo i detinjstvo, zrelost i starost). Beba plačem izražava glad, bol i nezadovoljstvo i to je osnovni vid njegove komunikacije. Gukanje dete koristi da izrazi zadovoljstvo, sreću i uživanje. Kako rastu, deca koriste glas za produkciju govora i izražavanje ideja i raspoloženja.

Oko osamnaeste godine glas postaje zreliji. U ovom dobu pojedinac ima punu kontrolu nad glasom i sposoban je da koristi više varijanti visine i glasnog izražavanja.

Struktura i funkcija glasnica propadaju sa godinama, naročito u poznijem životnom dobu. Kod žena visina glasa postaje niža, a kod muškaraca viša.

Zašto je bitno pravilno disanje za produkciju glasa?

Pravilno disanje je i te kako bitna komponenta. Prevelika ili nedovoljna količina vazduha narušava adekvatno produkovanje glasa. Pravilno disanje u toku govora podrazumeva da se prilikom udaha donji deo grudnog koša i gornji deo trbuha širi, a zatim sledi produžen izdah kada dolazi do skupljanja. Naša boja glasa zavisi od osobine rezonatora (usne i nosne šupljine) i karakteristične su za svakog čoveka. Rezonator ima oblik cevi na čijem se jednom kraju nalaze glasnice, a na drugom usne. Kako je Feren uočio još 1741. godine, glas je istovremeno i žičani i duvački instrument.

Koji su uzroci poremećaja glasa?

Poslednjih godina posebna pažnja se posvećuje poremećajima glasa, njegovim uzrocima i manifestacijama. Uzroci poremećaja glasa mogu biti organske prirode (urođene anomalije, zapaljenski procesi, usled oštećenja sluha, alergijska oboljenja, poremećaji nervnog sistema, povrede, endokrini poremećaji – poremećaj hormonalnog balansa), psihička stanja, neadekvatna i neekonomična upotreba vokalnog aparata, izrasline na glasnicama, gastroezofagealni refluks (gorušica).

Ko sve 'zloupotrebljava' glas?

Učitelji, nastavnici i profesori veći deo dana koriste svoj glas. Nekada su prostorije zagušljive i ima previše slušalaca ili đaka. U tim situacijama neophodno je povisiti glas što napreže i iritira glasnice. Vaspitači u vrtićima, takođe, su ižloženi naporu pri govoru jer su vrtićke grupe velike.

Logoped je osoba čija profesija nalaže celodnevnu govornu komunikaciju gde tokom radnog veka dolazi do raznih zdravstvenih problema na glasnicama.

Kako logopedski tretman pomaže kod problema sa glasom?

Treba da naučite da govorite na opušten način, stvorite to jest prilagodite tih, umeren glas, jer tako pomažete glasnicama da se odmore. Vežbajte sa ukućanima da govorite sporije, polako i tiho, tako ćete sebe čuti i vremenom prilagoditi glas koji vas ne tera da govorite glasno. Pravite česte odmore i pauze u govorenju (ćutati, a ne šaputati, jer pri šapatu je tenzija glasnica veća i napetija). Dišite polako na nos, pa na usta i obrnuto, tada vršite hiperventilaciju glasnica i njihovu relaksaciju. Kada ste u kući posle napornog posla, opuštajte se u toplim kupkama, žmurenjem i ležanjem u krevetu uz tihu muziku.

Kako voditi računa o svom glasu?

– Izbegavati vikanje, vrištanje, navijanje, imitiranje zvukova automobila, aviona jer sve ovo u velikoj meri iritira glasnice i može da prouzrokuje organsko oštećenje glasnica.

– Na vokalne organe utiču prašina, štetni gasovi i duvanski dim. Zbog toga je potrebno izbegavati zadimljene prostorije i prostorije u kojima se nalazi velika količina prašine.

– Izbegavati preterano pročišćavanje grla i glasno kašljanje.

– Izbegavati nadvikivanje sa nekom pozadinskom bukom, preterano pričanje ili pevanje u stanjima infekcije gornjeg dela respiratornog trakta negativno utiče na glasnice.

– Treba voditi računa da grkljan (larinks) ne bude suv (piti vodu, tople ne vruće napitke).

– Ne uzimati pića i jela koja u sebi sadrže kofein jer to isušuje grlo (gazirani sokovi, čaj, čokolada u većim količinama).

– Ne terati glas da preterano radi, naučite ga da se odmara (zamislite kao prepreku na laringsu i koristiti pola glasnica, a drugu polovinu štedite).

Priđite bliže osobi s kojom razgovarate kako ne biste imali potrebu da vičete. Ukoliko dođe do bilo kakve promene u glasu, najbolje je posavetovati se sa stručnjacima (otorinolaringolog, fonijatar, logoped) kako bi se utvrdio tačan uzrok poremećaja glasa i na vreme otpočeo tretman.

Pročitajte i...