- Iako lenjost obično ima negativnu konotaciju, za decu može da bude korisno da roditelji budu pomalo lenji.
- Ponekad je lenjost roditelja korisna jer uči decu da budu snalažljivija i odgovornija.
Iako svi želimo dobro svom detetu, ponekad nam se čini da upravo to i radimo, a zapravo je potpuno suprotno. Nekada je dobro biti "lenj" roditelj kako bismo zaista činili dobro svom detetu.
Jedna od najčešćih grešaka koju roditelji prave iz najbolje namere jeste pokušaj da svojoj deci olakšaju baš sve što je teško. Zvuči kao paradoks, ali zaista je tako. Život nije igra i mnogo toga u životu nije lako. Ako dete na vreme ne pripremimo na činjenicu da život može biti težak, ono neće biti spremno da se suoči sa izazovima koji ga čekaju. Dete mora da se suoči sa teškoćama kako bi mu kasnije bilo lakše.
A znate koja je dobra "nuspojava" toga što detetu dopuštamo da se samo suočava sa izazovima? To što roditelj ima dozvolu da bude – pomalo lenj. Instruktorka kreativnog pisanja Lindzi Dilouč Džons podelila je za HuffPost svoje savete.
Evo 10 načina kako da budete "lenj" roditelj, a da pritom činite dobro svom detetu.
1. Neka sami uzmu viljušku
Znate onu situaciju kada deca trčkaraju unaokolo, jedva ih dozovete za sto kada je vreme za obrok, konačno sednete i vi, a onda neko kaže: "Ja nemam viljušku, možeš li da mi doneseš?"
Nekad je umesto viljuške u pitanju voda, salveta ili nešto drugo. Kakav god da je zahtev, odgovor može biti isti:
"Ne, drago dete, ne mogu."
Možete i da dodate:
"Fioka sa priborom je podjednako udaljena i od mene i od tebe."
Neprijatnost nam nije prijatna, ali nas ne ugrožava. Što se više susrećemo sa manjim neprijatnostima, lakše ih podnosimo.
2. Ne morate da učite umesto njih, niti sa njima
Zar vam nije bilo dovoljno vaše školovanje?
Pomozite detetu da razume domaći zadatak, a zatim ga pustite da radi samo. Ne morate da ponavljate gradivo umesto njega niti da upravljate njegovim vremenom za učenje.
Kroz posledice i neuspehe učimo. Ako stalno bdite nad detetom i štitite ga od svega, ono se možda oseća važno, ali može početi da doživljava sebe kao projekat koji treba stalno da popravlja.
3. Ne morate uvek vi i ne morate sve
Hoće li se vaše dete za deset godina sećati da ste zaboravili da mu spakujete čokoladicu za školu?
Da li će mu biti toliko važno što niste napravili savršene rođendanske paketiće za celo odeljenje?
Verovatno neće.
Ali bi moglo da se seća ako ste izgubili živce i vikali zbog stresa.
Opustite se. Ne morate svake godine da budete predstavnik roditelja niti da uvek organizujete kupovinu poklona za učitelje i nastavnike.
Važnije je da dođete po dete nasmejani i da imate dovoljno energije za priču pred spavanje.
4. Ne morate da organizujete bezbroj aktivnosti
Detinjstvo je jedini period kada besciljna dosada može da vodi ka kreativnosti i maštovitoj igri. Kroz dosadu deca razvijaju sposobnosti planiranja, rešavanja problema i tolerancije na neuspeh.
Šanse da vaše dete postane vrhunski sportista ili muzičar veoma su male. Stalno jurcanje sa aktivnosti na aktivnost i pokušaj ispunjavanja očekivanja mogu dovesti do anksioznosti. Deci je često potrebniji svakodnevni odmor nego još jedna organizovana aktivnost.
5. Ne vraćajte se po zaboravljene stvari
Ako dete zaboravi flašicu vode, svesku sa domaćim zadatkom ili opremu za trening, ništa strašno se neće dogoditi. Ili hoće – naučiće važnu lekciju za sledeći put.
Osim ako nije zaista hitno, neka se snađe bez toga, čak i ako to znači lošiju ocenu ili trening bez opreme.
Kada decu naučimo da preuzimaju odgovornost za male greške, povećavamo verovatnoću da će jednog dana preuzeti odgovornost i za velike.
6. Ne šaljite mejlove nastavnicima umesto deteta
Treba li dokaz da deca sve slabije komuniciraju pisanim putem? Svi smo toga svesni.
Neka pokušava, neka greši, neka vežba. Želite li da stigne do srednje škole, a da ne zna da napiše pristojan i smislen mejl koji sadrži sve potrebne informacije?
Pokažite mu kako se to radi, objasnite, a onda ga pustite da samostalno vežba.
7. Ne pakujte užinu
Ako dete u školi ima obezbeđene obroke, užina je samo dodatak. Ne morate da pakujete savršeno isečeno voće, mini-palačinke ili domaće mafine.
Neka pojede ono što dobije u školi, a dodatnu užinu može da pripremi i ponese od kuće – samo.
To je najbolji način da kasnije nauči da samostalno priprema užinu ili ručak kada mu to zaista bude potrebno.
A ako zaboravi da ponese užinu? Sutra verovatno neće.
8. Vodite ih sa sobom u kupovinu namirnica
Umesto da razmišljate kome ćete da ostavite decu na čuvanje, povedite ih sa sobom u kupovinu. Možda to nije aktivnost kojoj se posebno radujete, ali je odlična prilika za učenje. Takvi zadaci pripremaju decu za svakodnevne obaveze koje ih čekaju u odraslom životu.
A možda će i više ceniti činjenicu da je frižider uvek pun.
9. Podstaknite ih da izlaze napolje – bez vas
Sećate li se vremena kada smo izlazili ujutru i vraćali se kući tek uveče? Vremena su se promenila i to danas nije uvek moguće. Ipak, kad god postoji prilika, korisno je pustiti dete da samostalno istražuje svoje okruženje i provodi vreme napolju.
Stručnjaci sve češće ističu da takozvana "rizična igra" pomaže deci da razvijaju procenu rizika, samostalno rešavanje problema i snalažljivost bez stalnog oslanjanja na odrasle.
10. Provodite vreme kod kuće radeći ono što volite
Istraživanja pokazuju da roditelji danas provode više vremena sa decom nego ikada ranije, ali istovremeno imaju manje vremena za sebe. Prema nekim procenama, majke danas posvećuju oko 40 odsto više vremena brizi o deci nego pre četrdeset godina. Vreme sa decom ne mora da znači da se oni igraju, a vi im stalno asistirate.
Ako volite da radite u bašti, pustite dete da vas posmatra. Vremenom će mnogo naučiti.
Ako čitate knjigu, možda će poželeti da čita zajedno sa vama.
Kada radite stvari koje volite, čuvate svoje mentalno zdravlje i dajete detetu važan primer.
Da, biti pomalo "lenj" roditelj nije loša stvar. Naprotiv, često je korisno i za roditelja i za dete.
Nije teško – probajte.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
