- Testiranja su pokazala da dečja odeća sadrži veće nivoe olova od dozvoljenih.
- Olovo može da bude opasno po zdravlje, a posebno je problematično što deca odeću, dugmad i rajsferšluse često stavljaju u usta.
Brza moda omogućila nam je svima da imamo pune ormane jeftine odeće, a to je možda još izraženije kada su u pitanju deca. Pa, ko bi odoleo još jednom dečjem kompletiću koji košta malo više od jedne kafe u kafiću, a i deca se ionako stalno isprljaju ili iscepaju odeću, pa je idealno da imaju dosta garderobe za presvlačenje.
Ali, šta ako jeftina odeća dolazi sa određenim zdravstvenim rizikom?
Linije brze mode, koje su omiljena opcija za oblačenje dece po niskoj ceni, pune deponije nerazgradivim tkaninama koje sadrže toksične hemikalije.
Preliminarna istraživanja predstavljena na sastanku Američkog hemijskog društva pokazala su da neke tkanine koje se koriste za pravljenje odeće jeftinih brendova brze mode sadrže više nego što je dozvoljeno olova, a jedna dečja navika posebno pogoršava problem, piše "Njujork post".
Iako je nekoliko linija dečje odeće povučeno zbog prekomernog sadržaja olova u rajsferšlusima i dugmadima, neki proizvođači koriste olovo(II) acetat kao jeftinu metodu kako bi se pomoglo bojama da se prilepe za materijale i proizvedu jarke, dugotrajne boje.
Testiranje nivoa olova pokazalo je da je 11 košulja u različitim bojama od četiri brenda prešlo dozvoljenu granicu Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda SAD od 100 delova na milion, pri čemu svetlije boje poput crvene i žute imaju veće količine.
Istraživački tim je sproveo drugi eksperiment simulirajući varenje u želucu kako bi ispitao potencijalnu izloženost olovu i apsorpciju prilikom stavljanja u usta, žvakanja ili gutanja tkanine. Rezultati istraživanja ukazuju na to da čak i kratko žvakanje odeće premašuje dnevnu granicu unosa olova koju je propisala FDA za decu.
Često stavljanje u usta (dela odeće, šnira ili dugmeta) ili žvakanje tokom vremena može povećati nivoe olova kod deteta do tačke u kojoj bi se preporučilo kliničko praćenje.
Izloženost olovu je štetna na bilo kom nivou i povezana je sa problemima u ponašanju, oštećenjem mozga i drugim dugoročnim zdravstvenim problemima.
Deca mlađa od šest godina smatraju se najviše izloženim riziku zbog svoje sklonosti da stavljaju predmete poput igračaka i prljavštine u usta, što ih čini sklonijim gutanju olovne prašine, prema CDC-u.
"Proizvodnja tekstila se značajno razlikuje u zavisnosti od serije, sastava materijala, formulacije boje i uslova obrade", rekla je za Newsweek vođa projekta Kamila Divers. "Uočena varijabilnost sugeriše da je prisustvo olova višefaktorsko, a ne vođeno jednom karakteristikom".
Istraživački tim će proučiti još košulja kako bi utvrdio da li postoji veza između nivoa olova u tkanini i apsorpcije kod dece. Takođe će ispitati kako pranje odeće utiče na olovo(II) acetat, uključujući da li kontaminirana odeća može da prenese hemikaliju na druge odevne predmete i kako različiti deterdženti interaguju sa njom.
Istraživački tim se nada da će njihovi rezultati doneti temeljitije provere dečije odeće i bezbednije alternative za proces bojenja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
