- Previše vremena provedenog uz ekrane za decu svakako nije dobro, ma šta bio sadržaj na tim ekranima.
- Kada je u pitanju koncentracija, naučnici su istraživali da li na tinejdžere lošije utiču društvene mreže ili igrice.
Tinejdžeri se sve više bore sa problemima s koncentracijom, a nova studija je otkrila koji faktori zapravo utiču na njihov raspon pažnje.
Vremena su danas drugačija i postalo je sasvim uobičajeno da deca od najranijeg uzrasta odrastaju uz ekrane. Stručnjaci stalno upozoravaju da to može da ima različite posledice, a sada su potvrdili ono u šta su mnogi sumnjali - problem nisu video igre, već društvene mreže kao glavni faktor koji utiče na koncentraciju tinejdžera.
Studija objavljena u časopisu Pediatrics Open Science trajala je četiri godine i obuhvatila je više od 8.300 dece uzrasta od devet do deset godina. Naučnici su pratili koliko vremena provode na društvenim mrežama, gledajući video zapise ili televiziju i igrajući video igre. Rezultat je bio zapanjujuć - oni koji su svakodnevno provodili mnogo vremena na društvenim mrežama postepeno su pokazivali znake opadanja pažnje, dok oni koji su igrali igrice ili ljubitelji Jutjuba i televizije nisu imali takve probleme.
Društvene mreže stalno odvlače pažnju porukama, podsetnicima i vestima. Čak i sama pomisao na to da li je poruka stigla može da odvlači pažnju i prekida tok misli.
Zašto su društvene mreže loše za koncentraciju
U prethodnim godinama, smatralo se da je "vreme provedeno ispred ekrana" uopšteno rizik. Nova studija razbija ovaj mit: nije bitna količina vremena provedenog ispred ekrana, već kako ga deca provode.
Društvene mreže: brza promena sadržaja, "prozori" koji stalno iskaču, stalna potreba za proverom lajkova i komentara. Tinejdžeri nesvesno stalno prelaze sa jednog na drugo skrolujući, što povećava nivo stresa i odvlači pažnju.
Video igre: Nasuprot tome, one zahtevaju fokus, planiranje, rešavanje problema i održivu koncentraciju. Igre mogu čak i da vežbaju mozak dok ga društvene mreže iscrpljuju.
Iako pojedinačni efekti mogu da izgledaju mali, kada se mere na hiljadama ili milionima dece, oni postaju značajni. Društvene mreže mogu delimično da objasne povećanje dijagnoza ADHD-a u poslednjih 15–20 godina, prenosi tsn.ua.
Saveti za roditelje
Nije sve vreme provedeno ispred ekrana podjednako štetno za decu, odnosno važan je i sadržaj. Aktivne igre ili obrazovni programi utiču na mozak drugačije od besmislenog listanja društvenih mreža.
Umerenost je važna. Što više vremena dete provodi na društvenim mrežama svakog dana, veći je rizik od problema sa koncentracijom, posebno tokom adolescencije.
Na sve to utiče i dizajn društvenih mreža jer su ove platforme dizajnirane za stalnu interakciju i zato su posebno ometajuće.
Angažovanje: Razgovor sa detetom o tome kako i zašto koristi društvene mreže pomaže u stvaranju zdravih digitalnih navika.
Ova studija ističe važnost "finog podešavanja" digitalnih aktivnosti, umesto nametanja potpune zabrane "svih ekrana". Razumevanje razlike između društvenih mreža i drugih vrsta digitalnog sadržaja može pomoći u zaštiti mozga tinejdžera, a da se pritom ne umanje prednosti tehnologije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
